Gariša za pohvalu

Evo i ja pokušavam, po mojim kriterijumima koji su godinama sve veći i sada su već probili plafon, da izbrojim. Ima tu i tamo kvaliteta, naravno, ali su to većinom ljudi koje sam relativno skoro upoznao i već stekao utisak da su super likovi, naravno život te uči da nema zaletanja, ali prvi utisak me retko, bar poslednjih godina, laže. Kada ih sve bolje upoznam javiću vam kakva je priča, bićete u toku. Brojim, nabrajam ja tako i teško ide, ali nekako mi se brojka zakucava na tri,a od ta tri jedan zaslužuje da o njemu pišem, jedan sa kojim najmanje provodim vreme i najmanje se druzim, možda čudno zvuči, ali čudni su putevi na osnovu kojih te neko, tražim pravu reč, recimo osvoji samo svojom ličnošću. Zašto baš taj jedan? Zato što ja tako kažem! Šalim se malo, u stvari ne šalim se stvarno jeste zaslužio.

Aj polećemo, u stvari rolamo! 😉 obrazovanje

Kada je neko u startu, na samom početku života, a ne svojom krivicom, osuđen da se kroz život bori sa jednom preprekom više nego mi ostali, a da pritom postiže svakim danom više od većine nas, to je već za pohvalu!

Kada taj neko izvede da se ta prepreka, breme koje vuče, vremenom ni ne primećuje sa strane gledajući, to je za odlikovanje!.

A kada taj isti neko osmisli takve viceve vezane za tu njegovu smetnju, viceve kojima se mi koji ga znamo smejemo, a oni koji su ga tek upoznali crvene, rumene i znoje se od neprijatnosti, eeeee to je za pamćenje. Mislite da je pamćenje manje vredno od pohvale i odlikovanja? Pamćenja ostaju, a pohvale su kratkog veka, blede i treba ih stalno nanovo zasluživati, a odlikovanja stare, gube se i habaju.

Šta je dalje bitno spomenuti o dotičnom mladom gospodinu?

Ono što se ceni, tačnije što bi trebalo da se ceni, jeste brutalna iskrenost. Mnogi je ne cene, jer ne mogu da je prihvate. Meni je najvažnija, meni je pokazatelj vrednosti čoveka. E on je brutalno iskren! Ako te pohvali znaš da tako misli, ako te pljune, stvarno ili rečima, mada više boli kada to uradi rečima, onda si to i zaslužio, ili on samo tako misli, ali to je to i znaš na čemu si.

Svemu što radi je posvećen u potpunosti. Bar sam ja tako stekao utisak i mislim da sam u pravu. Kada šljaka, šljaka 100 posto, kada zabavlja drugare, kidanje je od smeha, kada piše objašnjava, kada pije ne zna kako je došao kući, što malo ume da bude čudno ali dobro, kada navija to se oseti na celom stadionu.

Neću vam reći o kome je reč. Ako skontate skontate, ako ne skontate ni ne treba da skontate!

Ajde sada svi vi što ste nabrajali gariše za pohvalu na početku teksta prebrojte ponovo osvrćući se na ovaj tekst. Ima li ih za prste jedne ruke?

Autor:Jedan Gari

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s