Nevidljivi

Koliko vas poznaje pored mene, ljude koji su u kolicima?
Sa koliko ste imali prilike da dođete uopšte u kontakt?
Ko je od vas vozač? Koliko puta ste stali na parking mesto za osobe sa invaliditetom?
Samo na minut? Na pet minuta?
Da li uopšte imate izgrađenu svest o tome šta taj znak predstavlja?
Da li možete uopšte da zamislite sa kakvim poteškoćama u životu se susreću ljudi kao ja?
Bez obzira na svu moju sprdnju sa mojim hendikepom, da li znate kroz koju tamu ja svakodnevno prolazim?
Zamislite koliko snage i volje je potrebno da bi se na način na kojim sam ja to učinio, pomirilo sa svojim stanjem.
Zašto sam toliko oštar, direktan?
Zašto stvari volim bez ikakvog uvijanja da nazovem njihovim pravim imenom?
Da li znate šta država radi da bi edukovala roditelje dece sa invaliditetom, kako bi im barem olakšala život i naučila ih kako svoje dete da vaspitaju?
Da od njih naprave društveno korisne osobe.
Koliko se deca edukuju kako da prihvate dete u kolicima, jer zaista nije svakome od njih mesto u specijalnim školama.
Svako dete je podložno vršnjačkom nasilju, šta mislite kroz šta onda prolaze deca sa invaliditetom?
Imate li decu?
Kako odreagujete kad na ulici naiđete na nekoga ko je u invalidskim kolicima?
Šta kažete detetu ako vas pita, kao što se meni često dešava: ” Zašto je čika u kolicima?”
Da li pronađete vremena da mu objasnite ili ga učite da okrene glavu na drugu stranu i da ćuti?
Primetio sam dosta roditelja i deka i baka koji to rade.
Da li su ssvesni koju poruku šalju time?
Mislite li da sam slučajno u reči “svesni” stavio dva s?
Ne krivim ih, slabo ih je ko pripremao na različitost.
Ovo je ovde Sparta, različiti se tiho bacaju sa litice.
Da li se razumemo?
Upravo mi je pre par trenutaka bila jedna od onih devojčica koje prodaju diskove, od kupovine tog diska deo ide za pomoć deci sa posebnim potrebama.
Zanimljivo. Ko su te organizacije, koje se ne predstave, ne pokažu nikakva dokumenta i slično. U čije ime oni to sakupljaju i kome te pare idu?
Koliko su zapravo za vas ta deca NEVIDLJIVA? Da li ste se ikad zaista iskreno zapitali?
Znam, imate kao i ministri preča posla od toga. Brinu vas vaše brige.
Nebitno, nastavite ćutanjem da nas gurate preko litice.

 

Advertisements

3 thoughts on “Nevidljivi

  1. Pitanja su konkretna,ciljana, prava. Meta, više njih, mnogo. Najkonkretnija, vlast, zakonodavac. Još kad bi i norme bile spartanske, za one koji ih se ne pridržavaju, ili ih krše. Šta da ti kažem? Da si u pravu? Da ti je svaka na mestu? Da te razumem? Da bih mnogo tog uradila da nisam jedna lasta i da nisam, kako za ljude mojih godina kažu, za lopatu, grobarsku, a ne da “menjam svet” ! Još si ti i fin za, kako bi sa svima koji se prave “gluvi” trebalo 😉 Odličan tekst! Delim. Bar nešto 😉

  2. Odličan direktan text. Više takvih textova nam treba. Ja hodam sa štapom i svakodnevno se srećem sa primitivnim pitanjima i pogledima. Deca najbolje kapiraju i deca najmanje zagledaju. Svi drugari moga sina me prihvataju takva kakva jesam i gotive. Najgori su primitivni i neobrazovani ljudi.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s