Hipsteraj

Možda je do toga što za manje od nedelju dana punim trideset i sedam godina a možda i nije ali meni je fascinantna pojava ovolike hipsterske subkulture kod nas.
Znate li šta su Hipsteri?
To su vam oni klinci što izgledaju kao da se hrane u narodnoj kuhinji a u suštini se useravaju mahom od maminih i tatinih para.
Čast izuzecima, retkim…Retkim kao čistokrvni Atlantiđanin.
To su oni prekul momci i devojke u fala ti bako džemperima, sa prekul naočarama na nosu, naočarama kakve ni Elton Džon stavio ne bi u kupatilu bez ijednog prozora dok kenja.
Konstantno izgledaju opušteno i nemarno, a svaki treći dan pune džepove privatnim psihijatrima.
Avangarda sa više problema nego Sara Konor.
Psihičkih uglavnom.
Modeli posebnosti, prepoznaćete ih na svakom kontinentu jer im je kreativnost umrla kad i Pantelijin poslednji prijatelj.
Od specijalnih moći imaju tu sposobnost, da mogu da kažu veoma jednostavnu rečenicu frazama koje  ni sami ne razumeju.
Posebno simpatično(da ne kažem simptomatično) mi je to što dobar deo njih ima stav kako je ovaj život sranje i kako su oni skapirali smisao i funkcionisanje sveta, a sami se ponašaju kao da im je Džim Džouns lično odradio lobotomiju.
Ono u šta sam potpuno siguran, što će me oni kojima se ne bude svideo ovaj tekst ispraviti(nakon surfovanja i druženja sa Wikipedia-om), je to da domaći Hipsteri ne znaju ni sami šta su.
Zašto to kažem?
Pa iz prostog razloga zato što domaći Hipsteraj je mešavina Hipi, Gengsta SWAG-a, dekadentnog Boho-a, La Sape-a i često EMO-a.
Što se muzičkog ukusa Hipstera tiče o tome, iako nije nešto što ja slušam, ne mogu ništa loše da kažem.
Barem što se tiče onih mainstream bendova, koje ovi domaći Hispteri slušaju.
Kako i zašto su ih prisvojili kao svoje to samo oni znaju.
Prilično sam siguran da ne znaju i koliko rasizma ima u samom nastanku Hipster subkulture ali dobro, o tome možda neki drugi put.
Vodite ljubav a ne skejt.

P.S. Ovo nije bacanje hate-a. Ne smetate vi meni, samo mi je malo izveštačena ta cela priča ovde u Srbiji.
Nemojte me gađati ružičastim Tutuima na ulici.
Zlatnim Ajfonima bi bilo ok, samo gledajte da ne bude u glavu.

Nema na čemu.

Mudrosti Dana

Par mudrih misli za ovo subotnje jutro.

Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.
Duško Radović

Mislim da televizija veoma obrazuje. Kad god neko uključi TV, ja odem u drugu sobu i čitam dobru knjigu.
Gručo Marks

Pametnima smatramo samo one koji misle jednako kao i mi.
Rošfuko

Tragedija života krije se u tome što brzo postajemo stari, a prekasno – mudri.
B.Franklin

Reci mi s kim se družiš, pa ću ti reći ko si.
Gete

Nemoj mi reći da je nebo granica kada imamo otiske cipela na Mesecu.
Paul Brandt

Dobar čovek može se postideti čak i pred psom.
Čehov

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.
Duško Radović

Tvoje vreme je ograničeno, nemoj ga trošiti živeći nečiji život. Nemoj da dopustiš da te zarobi dogma – živeti kako drugi misle. Nemoj dozvoliti da buka tuđih mišljenja utiša tvoj unutrašnji glas. I najvažnije, imaj hrabrosti da pratiš svoje srce i intuiciju. Oni nekako već znaju šta zaista želiš da postaneš. Sve ostalo je manje bitno.
Stiv Džobs

 Nema na čemu.

Copetova Kuhinja

Vi kažete Copetova, ja kažem MRŠ!
Copetova!
MRŠ!
Copetova!
MRŠ!
Ko god je autor ove debilne crtane Youtube serije je genije.
Ne, nisam ljubitelj iste niti sličnih. Za mene je to vređanje inteligencije ali dečko ima preko milion pregleda.
MILION!
Ovo je moje subjektivno mišljenje.
Iskreno govoreći zanimljiviji su mi Teletabisi.
Zanimljivije mi je da gledam šahovski maraton u trajanju od 12 časova, nego ovo.
Nemojte me pogrešno razumeti, nisam ljubomoran na njegov uspeh.
Moji “How To ili po engleski Kako Da” tutorijali su za nijansu manje glupi.
Mene iritira taj hromozom koji fali većini da bi shvatila nešto više od banalnog humora koji je bio aktuelan pre 30 i više godina.
Setih se boljeg poređenja, zanimljivije mi je da gledam klistiranje krave od Copetove Kuhinje.
Kapiram da je i autoru ovog vloga veoma čudno što svi kažu Kuhinja, kad on kaže Copetova.
Molio bih sve čitaoce koji prate moj blog a imaju decu, da pogledaju barem jednu epizodu Copetove Kuhinje.
Znam, time ćete mu još više dići gledanost ali eksperimenta radi.
Kad pogledate, molim vas razmislite gde ste pogrešili kao roditelj?
Nema na čemu!

Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Ne, zamislite neću palamuditi. Biću vrlo kratak.
Iz godine u godinu kao i vršnjačko nasilje, nasilje među ženama je u porastu u mojoj zemlji.
Moja zemlja tripuje da je jako bitna i da je neki lider u regionu.
Moja zemlja ima sujetu i psihu impotentnog seksualnog predatora.
Dičimo se ljubaznošću, verom u Boga, junaštvom a iz dana u dan broj žrtava nasilja sve je veći.
Ćutimo, zabijamo glavu u pesak jer kapiramo ako se pravimo da ne postoji, da ne vidimo i ne čujemo onda nismo odgovorni da reagujemo.
Ćutanje je zločin upamtite to, ako znate za nasilje a niste ništa uradili da ga sprečite, onda ste saučesnik. Bolesnik kao i onaj koji direktno to nasilje vrši.
Sudeći po statistici, po crnoj hronici moja zemlja možda i jeste lider u regionu ali po broju bolesnika po glavi stanovnika.
Pa vi slavite današnji dan, dok ne skapirate da tu nema šta da se slavi.
Ovaj dan se ne slavi, ovaj dan se obeležava.
Kao što psihopata obeležava svoju žrtvu za ceo život.

Sram te bilo! Ko si ti?

Da li ste primetili kako naš divni mentalitet guši sve što je drugačije pa makar to bilo i bolje od onog na šta smo naučeni?
Šta više, stekao sam utisak da se u najčešće i guši ono što je bolje.
Evo naprimer, ja pišem već neko izvesno vreme.
Pišem o ozbiljnim stvarima, glupiram se na svom Youtube kanalu i to se čita ili gleda.
Za kratko vreme je moj blog pročitan skoro 100.000 puta.
Pročitalo ga je oko 60.000 ljudi.
Kada napišem da sam kolumnista(obzirom da pišem i za neke portale), tu odmah kreće sprdačina:” U šta ti je to kolumnista, bloger neki nešto kenjate po mreži!?”
Uglavnom je napad činjenicom da svako danas može da bude kolumnista i bloger.
Tehnički to je tačno.
Ako imaš kompjuter i internet, možeš da se oprobaš u tome.
Još jedna bolna činjenica je to, da ne moraš čak ni da budeš kvalitetan i zanimljiv kolumnista, bloger ili vloger da bi stekao neku popularnost.
Dovoljno je da znaš ko ti je ciljna grupa i da joj pružiš ono što u tom trenutku želi da čita, vidi ili čuje.
Budite ubeđeni, da bi se tako nešto postiglo, osoba koja radi to je daleko od glupe kako to neki mediji vole da predstave.
Omalovažavati nečiji trud i rad samo zbog toga što se to nama ne sviđa je u najmanju ruku neozbiljno, čak maliciozno.

Ja svako malo dobijam kritike kako samo pišem o problemima a ne dajem rešenja.
Da li ću dati neko rešenje ili ne, to je prevashodno moj izbor zar ne?
Potrebno rešenje(barem ono što ja smatram rešenjem, isključivo iz mog ugla posmatrano) skoro uvek napišem u tekstu.
E sad postoji problem mali, da biste to uočili morali biste pažljvo pročitati tekst.
Naravno uvek dobijem kontra pitanje i na tu konstataciju.
Skoro šablonski pitanje je: “Kako mogu da računam na to da će ljudi shvatiti ono što kažem, ako ne pišem prostim narodskim jezikom?”
Odlučite se, da li pišem prosto, jednostavno i vulgarno ili ipak pišem nerazumljivim jezikom?
Rođo, da se ne lažemo. Od onih koji ne razumeju ovo što pišem, ništa i ne očekujem.

Da me zajebete lažne skromnosti.
Svaki put kad me neko isproziva zbog toga što radim, ja uzvraćam baražnom paljbom.
Da, smatram da jesam inteligentan.
Smatram da sam interesantan i zanimljiiv i da imam šta da napišem.
Da, zaista smatram da to radim jako dobro.
Da nije tako, ne bih vam iskakao iz frižidera, wc šolje, tegle ajvara…
Da, jesam prepotentan jer sam svestan koliko dobro radim to što radim i iz kojih pobuda radim sve to.

Danas je postalo neprikladno, nepoželjno biti svestan sebe.
Na ceni su kompleksaši, nesigurni u sebe, žrtve.
U modi su povodljivi, njih je lako oblikovati prema potrebama.
Zato svako malo, neko očekuje da sam ja dužan da objasnim i izvinim se zbog toga što jesam, što pišem. Da se izvinjavam zbog svog mišljenja i stava.

Ne ide to tako…

Mrtvi ste a niste toga svesni

Obzirom da još uvek nismo pronašli elksir večnosti, barem ne za obične smrtnike, svaki život se neminovno završava smrću.
Koja je onda poenta bilo čega?
Čemu zdrava ishrana, zdrav život?
Zašto se ložite na to?
Svakako ćete istrunuti dva metra pod zemljom, pod uslovom da vas dobro spuste.
Kakvu vodu pijete? Kakav vazduh udišete?
Da li stvarno mislite da sve što kupite u zdravoj hrani ili na pijaci je zdravo?
Mislite da nije tretirano ni sa čim?
Kompanije su inače poznate po tome što sve rade fair play i sve pišu na deklaraciji, onako kako to zaista jeste?
Tonus se lažno reklamirao. Ok, ne volim ni ja Tonus ali ne znam ništa o njemu kao uostalom i većina mrsomuda koja ga je komentarisala po društvenim mrežama.
Tonus je vraćen u prodaju, nisam baš najbolje ispratio kako i zašto i ko je tu kriv, ko je tu lagao šta…
Mene više zanima zašto se stalo na Tonus hlebu?
Šta kao oni se jedini lažno reklamiraju?
Kada se zavrte takve teorije, budite ubeđeni da su u pitanju dve stvari.
Nova afera koja je plasirana kako biste zaboravili da ste glupi i gladni, to je pod jedan.
Pod dva, neko je uvezao neki sličan ili štetniji proizvod i sad treba da izbaci konkurenciju iz igre.

Zamislite, rekao sam vam nešto što i sami već znate, pod uslovom da vam je IQ iznad 90.
Da, znate to i sami. Pa zašto se ložite onda?

Ta ložiona mi je ista potpuno kao ona stara balkanska: “Čuvaj pare za crne dane!”
Ceo život vam prođe u paranoji a crni dani kad dođu, pare ne pomažu.
Ne pomaže ni voda sa korita Ivanova.
Ko je bre taj Ivan uopšte?
I da li je iko pregledao ta njegova korita?
Od koga ih je dobio i zašto?
Šta kao ima medna usta pa nikom ništa.
Mislim na Ivana, ne na…Ne daj Bože.
Jebeni su ti Ustati.
Ogadiše mi med.

Znam Srbija ima trenutno preča i pametnija posla.
Čeka se novi blokbaster od Seve.
Čuo sam da će naslov biti: “Preko jahte i bakra do kartona”.
Ne znam, tako sam čuo…U glavi…Glasove.
Posle kažu manjine su obespravljene u Srbiji.
Tek će sad iza ugla da vreba po jedan mali Keba.

Kapiram da i iza tog događaja stoje neki Iluminati.
Ovo je nepresušni izvor peska za bacanje u oči ovom narodu.

Elem, da se vratim na temu.
Pogledajte dobro oko sebe i recite mi da zaista želite da poživite dugo u ovom, ovakvom svetu?

Baš jako mrzite ponedeljak

Baš je sranje kad dođe ponedeljak.
Morate da započnete novu radnu nedelju, je li tako?
Koju radnu nedelju ako nema posla?
Posmatrajući društvene mreže, vidim da je ponedeljak jedan od najvećih sporednih problema čovečanstva.
Barem onog dela čovečanstva koje koristi internet.
Slažem se, ponedeljak je jako zajeban društveni fenomen.
Ne možete ga nikako izbeći jer vas uvek nekako iznenadi posle vikenda.
Ovima bez posla je lako, beskućnicima isto. O izbeglicama da ne govorim.
Jebe se njima koji je dan u nedelji. Oni nemaju nikakvih obaveza.
O onima koji imaju sreće da žive u ruralnim delovima sveta da ne govorimo.
Zamislite da vam je svaki dan isti. Borba za parče hleba, za kap vode.
Borba za život.
Lako je ovima u ratnim područjima. Šta njih briga što nama ovde u mirnodopskim uslovima stiže ponedeljak.
Oni ne ustaju na posao.
Zamislite kako bi bilo extra da živimo naprimer u Belgiji, pozatvaraše sve jer se šetaju neki teroristi opasani bombama. Blago Belgijancima, njima je danas nedelja.
Prokleti ponedeljak, prokleti mir u Srbiji, prokleti posao na kojem možemo da zaradimo barem za neke osnovne stvari.
Boli patka njih, oni ne moraju ni da se prošetaju po lepom vremenu, ne moraju ni na kafu da odu i da pune bašte kafića onako kako mi to radimo, dok kukamo kako nema para ni posla i kako je jebeni ponedeljak došao.
Valjda će i ovde da ulete neki teroristi da i nas boli kurac za to što je danas ponedeljak.

Sneg je zavej’o breg i mrtvog penzionera na njemu

Uskoro će prvi sneg…
Počinju zimske radosti.
Okićen grad, Koka Koline predivne božićne reklame, vreme sankanja, klizanja, kuvanog vina, virusa, velikih računa, umiranja od smrzavanja, saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodima usred neočišćenih puteva…
Sneg dolazi pizda vam materina, vreme da se pokoljemo po društvenim mrežama ko je odani navijač Sunca a ko snega!!!
Stižu fotografije zavejanih predela i zimske idile i stižu hejteri istih tih koji fotkaju i kače te fotke.
Stiže ono bijelo govno!
Kako se onda ne načestitati uže i šire familije svima koji ga jedva čekaju?
Kako ne isponižavati nekoga ko nema mišljenje koje se poklapa sa našim?
To je tako IN, tako srpski, tako balkanski!
Nemoj da se lažemo, koliko god mi stremili da dokažemo da smo iznad ostalih i da dok oni rukama, mi smo boc viljuškama, mi smo ipak na kraju krajeva, samo ljudi.
Što samo po sebi govori da nismo ništa bolji od ostalih mrsomuda na bilo kojoj drugoj tačci ili tački jebem li ga, na karti ove naše sprdnjice od planetice.
Idu praznici pa koristim deminutivčiće da se uklopim u sveopštu histeriju koja će zavladati uskoro.
I objasnite mi koji je muški falus sa onom šargarepom umesto nosa na onom snežnom čovečuljku?
Meni to deluje kao sprdnja prema ljudima koji su različiti!
Zašto je uvek beo?
Kakva bre šargarepa u trenutku kada toliko ljudi umire od gladi!
Ja sam zato da se Sneško Belić zabrani zakonom jer može ozbiljno da povredi osećanja mnogih ljudi!
O onom debelom masnom pedofilu koji je stalno u crvenom i tera decu da mu u zamenu za poklone sede u krilu i šapuću najintimnije želje da ne govorim!
Ne razumem kako Isus i Deda Mraz i Koka Kola i Božić Bata i jebem ti?!!?
Ajde da se pošibamo oko toga bre!!!!
Hoćete li dići neki kredit, da deci kupite neku sitnicu?
Sitnica…ta reč me uvek podseti na Vuka Brankovića.
Koliko vas zna iz kog razloga?
Ko ne skapira, neka zajaši Rudolfa i nek mu protrlja crveni nosić.
Samo pazite da umesto Deda Mraza ne dobijete nekog Sulejmana Veličanstvenog.
Ne znam da li je ovo bilo politički korektno.
Možda ne bude baš Sulejman ali može biti veličanstveno.
Mada, više me brine da vam dete ne sedne u krilo nekom od ovih domaćih bradatih, ako me razumete…
Ne palite se nisam mislio na onog što mu prezime zvuči kao sredstvo za loženje. Isto se zovu ali, ne.
Ne znam da li onda ima poente da se džilitamo ili da poslušamo onu azijsku poslovicu i da se opustimo…
Nema veze, praznici nam stižu krediti se dižu…Dižu se i oni drugi ali dobro pravićemo se da nas to ne dotiče. Daleko su još, svega par stotina kilometara od nas.
Mi ćemo svakako spremiti svoj mali arsenal kao i svake godine da proslavimo Njegovo rođenje.
Samo pripazite u kom pravcu ispaljujete radosne hice, svaki put mi frka da ga ne pogodite u jaslama.
Sve će to biti ok dokle god se u pozadini čuju glasovi mladih Azijata:
“NULA DINALA! NULA DINALA!”
ili “SAKI SAKI FAJV DOLAS!

Nema veze, bitno da je bogato.
Realnost ćemo prihvatiti kad nama bude pod nogama gorelo a možda ni tad.
Pobeže mi opet Mačka Sreda 400

Postupi po naređenju!

Da li ste čuli za Stenlija Milgrama?
Nekako je širem auditorijumu pao u zapećak nakon oživljavanja Zimbarda i njegovih eksperimenata koji su tada za ljude bili veoma kontraverzni.
Da nije bilo njega, ko zna kada bismo i da li bismo došli do Luciferovog Efekta.
Ako niste čitali moju priču na tu temu, izguglajte.
Govori o tome da svaki čovek može postati zver ako se stavi u odgovarajuće uslove. Ako mu se pruži dovoljno velika moć.

Milgram je sprovodio malo drugačiji eksperiment.
Eksperiment je bio zasnovan na “Učitelju” i “Učeniku”.
Sedeli su u dve sobe, ispred “Učitelja” je bila mašina, elektro šok generator sa kojom je sa druge strane bio povezan “Učenik”.
Učitelj je čitao reči a Učenik je morao da ih ponovi određenim redosledom.
Za svaku grešku Učitelj je šokirao Učenika.
Svaka naredna greška bila je kažnjavana jačim nivoom šoka.
Od 30 do 450 volti, svaka greška je bila po 15 volti više.
Zajedno sa Učiteljem u sobi je bio i nadzorni organ koji je pratio experiment. Bio je obučen u lekarski mantil.
Učenik bi vremenom sve učestalije grešio a Učitelj ga je sve jačim intezitetom šokirao.
Bez obzira na preklinjanje i vriske iz sobe, na apele o ugroženom zdravlju praktično niko nije odustajao od eksperimenta.
Skoro svaki put je Učenik bivao spržen sa 450 volti.
Naravno da su svi sem Učitelja bili glumci, plaćeni da odigraju svoju rolu.
Oni koji su pristali da budu Učitelji, dobijali su 4.50 dolara po eksperimentu, ne znajući da su zapravo dovedeni u zabludu.
Niko nije znao od njih da su Učenik i nadzorni organ glumci.
Zanimljivo je to što je svakoga ko je i pomišljao da odustane, nadzorni organ uvek smirivao sa istih par rečenica.
Nakon toga su svi mirne duše nastavljali da nanose bol Učeniku.

Milgramova etika je dovođenja dugo u pitanje zbog ovoga, jer je ljude navodno obmanjivao iako su svi potpisali da svojevoljno učestvuju u eksperimentu.

Zabrinjavajuća količina sadizma je uočena kod ljudi ako se ostvare pravi uslovi.
Jedan od njih je bio fizička prisutnost autoriteta.
To je dramatično povećavalo pokornost kod Učitelja.

Da li prepoznajete ovaj šablon i u sajbersvetu?
Ljudi će se za svoje mišljenje boriti do jedne izvesne granice, onda će se povući.
U slučaju da je tu prisutna jedinka koja je po mišljenju većine “Uticajna” u tom nestvarnom svetu, ljudi postaju daleko sigurniji u sebe, daleko neprijatniji, vulgarniji, oštriji.
Ova činjenica nesumnjivo potvrđuje i tačnost Zimbardovog istraživanja, Luciferov Efekat.
Koliko smo mi zapravo mi i da li uopšte poznajemo sebe?
Da li smo ono što jesmo u prisustvu jačih jedinki ili smo ono što budemo kad smo sami sa sobom, jedan na jedan?

Da li genocid nad njima nije bitan?

Danas je 18.11.
Evropa obeležava Dan protiv seksualnog zlostavljanja dece.
Danas se obeležava i Dan Starosedelaca Amerike.
Znate li ko su starosedeoci Amerike?
To su oni zli prljavi divljaci koje je beli čovek praktično istrebio, kako bi današnji američki kontinent odbranio od njih.
Ono što nije pobio to je pokrstio.
Što nije uspeo da pokrsti, to je opet pobio.
U ime Hrista i Boga, došao je beli čovek na kontinent naseljen Indijancima i pomislio: ” Hey! Pa koji će kurac oni ovde da žive, kad bismo mogli mi tu da pošaljemo ekipu, da im otima zemlju, žene, decu. Da ih siluje, pokrštava, ubija. Reći ćemo da je sve to božiji plan i eto! Svi će reći: ” Čudni su putevi božiji…” i boleće nas patka! ”
Obzirom na broj silovanih u ovom svečanom pohodu, nema neke razlike između obeležavanja ova dva dana.
Usko su povezani.
Kad bih bio jako maliciozan, povezao bi ih po još nekim osnovama ali neću, ovaj put.
Da li sad shvatate šta znači kad neko drži u rukama sredstva informisanja?
Ako vodite dobro medijski rat, pola posla ste već obavili.
Namerno nisam hteo naširoko da objašnjavam kako biste me lakše razumeli.
Upamtite ne radi ništa Amerika, jer Amerika kao takva tvorevina Evrope.
Da li onda shvatate ko vuče konce?