Nasilje ne rađa nasilje-nasilje rađaju ljudi

11219577_774361029359899_937703874227048518_n

Foto by:Snežana Rusović

Svedoci smo epidemije nasilja svuda oko nas.
Ono što se sa pravom polako kotrlja u žižu interesovanja kod javnog mnjenja je takozvano vršnjačko nasilje.
Skoro da nema dece ili omladine koja nije bila žrtva ili svedok toga u ovoj našoj zemlji.
Zašto se toliko ćuti o tome?
Zašto se daleko glasnije ne priča da se već među osnovcima prave klanovi, povlašćenje dece kojima je dozvoljeno da rade šta hoće?
Zašto o tome bruji cela Srbija samo kad se sve završi sa tragičnim posledicama?
Zašto Srbija o tome bruji danima a onda volšebno kao i kad su mnoge druge stvari u pitanju, utihne?
Zato što smo dozvolili da se deca koriste u političke svrhe!
Zato što su kao i ovi naši bedni i skaradni životi, deca postala moneta za podmirivanje raznih dugova, drugova i gospode.
Zato što nemamo pravu komunikaciju ni dobar pristup deci.
Zato što nemamo vremena za njihovu edukaciju.
Zato što naši političari samo kopiraju šablon našeg ponašanja kada prebacuju odgovornost za nešto, sa jednih na druge. Isto to i mi generalno radimo kad su deca u pitanju.
Očekujemo da ih vaspita škola, društvo, ulica?
Kako da ih vaspita kada ono osnovno nisu poneli iz kuće?
Kako kada ih vi zapostavljate iz vama samo znanih razloga?
Pare? Karijera? Umor? Šta je tačno opravdanje za ono što se dešava?
Deca vam pucaju psihički! Kurvaju se, gudraju se, ubijaju se međusobno, izvršavaju suicid.
Krivo je vreme, društvo, situacija?
Smaram li vas opet pričom o deci?
Prestao sam neko vreme da pišem na tu temu jer sam primetio da nemate baš nešto previše volje da čitate o tome ali više neću da ćutim makar ovo pročitalo troje ljudi.
Nije kriv ni sistem ni vreme ni situacija a ni ovo podneblje, kakvo je da je.
Sve je to u haosu jer smo mi sami u haosu!
Mi smo stvorili i posmatrali indiferentno taj haos u nastajanju!
Nije krva CIA, Vatikan, Iluminati!
MI SMO KRIVI!
Dokle god ćutimo i tolerišeno netoleranciju i nasilje u svakom njegovom obliku, mi smo krivi.
Ponovo ću vas pitati istu stvar, kao i u nekoliko svojih priča…

Da li znate gde je i šta vam dete radi u ovom trenutku?

Advertisements

2 thoughts on “Nasilje ne rađa nasilje-nasilje rađaju ljudi

  1. Zar nismo mi ti koji učimo decu da se sklone pred nasilnikom, da ne započinju prvi, ne uzvraćaju drugi, o tome ne pričaju treći… da ne uzimaju napadnute u svoju zaštitu da ne bi i sami štrčali i bili “uzeti na zub”… “Ne smeš, malena moja, biti mila i lepa! Privlačiš previše pažnje!” “Ne smeš, maleni moj, računati da će tata to sve rešiti”
    Kako razlikovati loše od dobrog kad su čak i veštice u crtaćima slatke i dobroćudne, a u igrici najviše bodova osvaja klanje i prebijanje do smrti kako prolaznika, tako i policajaca… Kako decu zaštiti, učiniti ih snažnim, razumnim i osećajnim… kako da ojačaju, a ne ogrube? Majka sam, a ni sama ne znam… jedino da se odselimo u neku džunglu i borimo sa drugačijim silama!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s