Moja Ispovest 2015

Koliko god me vređaju optužbe kako stalno ja nešto talasam i kako to radim samo zbog lične promocije, toliko me istovremeno takve priče teraju da grizem još jače i da budem još neprijatniji prema takvima.
Rečeno je da neću dugo, rečeno je ali sam i dalje tu.
Tu sam, slažem se ali ta misao da živim na kredit i da neću dugo je uvek prisutna u mojoj svesti.
Zato radim sve što radim, ne da bih bio slavan, zajeban, moćan, bogat.
Nemam ja vremena za to iako da se ne lažemo, daleko od toga da ne bih voleo da sve to budem.
Zato je između mene i onih koji me olajavaju, nekoliko hiljada svetlosnih godina.
Ja bih da ostavim nešto iza sebe. Ja bih da me se ljudi sećaju kao nekog, ko je barem pokušao da nešto uradi bolje od većine.
Naravno sad će isti oni sa početka reći da sam zapravo megaloman.
Da, može se reći da jesam.
Zato se valjda više i ne sećam kako izgleda more, zato idem isključivo po fancy mesti(kad bi se zajebavali), zato se hranim po najskupljim restoranima i gudram samo najfinijom robom…Ne, ne brinite ne gudram se. Nisam nikad ni probao te nijanse bele, žute…
Megaloman sam isključivo u tom smislu jer me zanima “besmrtnost”.
Pod navodnicima zato što ne, nisam toliko lud da bih voleo da fizički živim večno.
Ja bih samo da me upamte, ne moraju svi ali barem oni koji su u ovoj mojoj avanturi, bili uz mene.
Ja bih da me se seća ono dete čije ime imam istetovirano na grudima.
Da zna da joj se ujak borio, ne da njemu bude bolje.
Jebo moje bolje u skoro četrdesetoj godini, isti je meni već kurac kako god bilo ali da njoj bude bolje, da ne mora da prolazi kroz sve ono što smo mi prolazili.
Neki i dalje ne kapiraju da su uspeli da mi uteraju i da ja od ovog bloga ne zarađujem ama baš ništa. Kako stvari stoje i neću.
Tako da opustite se, neću biti bogatiji od vas.
Već sam bogatiji.
Bogatiji za jedno fenomenalno iskustvo.
Ove godine sam imao muda da odradim većinu stvari za koje nisam bio ni sam baš uveren, da ću imati muda.
Počelo je prošle godine sa  vraćanjem u studio i gostovanjem na traci dragog prijatelja.
Završilo se sa skidanjem onih 24 kilograma.
U međuvremenu šta se dešavalo, znaju mnogi koji su me pratili.
Ko ne zna, neka čita malo priče sa bloga.
Ko neće i ne mora ali ne kapiram zašto onda i ovo čitate.
Elem, da završim nekako ovu priču.
Stvari nekako dolaze na svoje, završavam tablu po tablu kao u nekoj tupavoj flejsbuksi igrici…
Završavam ali znam da će me vreme sustići negde u nekom trenutku na pola table.
Do tad sam tu.
Da me veličate.
Da me pljujete.
Da se radujete sa mnom.
Da tugujete sa mnom.
Da slavite sa mnom.
Da živite sa mnom.
Na kraju krajeva i da napustite ovaj privremeni život sa mnom.
Jebeš dobru priču bez tužnog kraja.
Sa puno poštovanja,
Vaš Tužni Pajac.

Nastaviće se…

Advertisements

3 thoughts on “Moja Ispovest 2015

  1. ” Da zna da joj se ujak borio, ne da njemu bude bolje.
    Jebo moje bolje u skoro četrdesetoj godini, isti je meni već kurac kako god bilo ali da njoj bude bolje, da ne mora da prolazi kroz sve ono što smo mi prolazili…” prolazimo i dalje Đani…

  2. “Zato je između mene i onih koji me olajavaju, nekoliko hiljada svetlosnih godina.
    Ja bih da ostavim nešto iza sebe. Ja bih da me se ljudi sećaju kao nekog, ko je barem pokušao da nešto uradi bolje od većine.
    Naravno sad će isti oni sa početka reći da sam zapravo megaloman.
    Da, može se reći da jesam.”
    Pa neka si.Da je više takvih bilo bi nam svima mnogo bolje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s