O mojoj ograničenosti

Danas sam na poslu dobila poruku od „šefice“ da sam ograničena. Tačnije, to možda i nije bila poruka, više je zvučalo kao konstatacija postavljena kroz pitanje na koje sam mogla samo da dam potvrdan odgovor. Hajde da ipak Vi sami zaključite da li je i šta kada Vam neko uputi infornaciju koja zvuči „Da li si ograničena?“. Pitanje je usledilo u toku razgovora o nekom korisniku… Iskrena da budem i nisam zapamtila kako je sve to išlo, ko je kome šta rekao, ali sam poprilično sigurna da sam samo htela da potvrdim protokol šta mi je činiti sa korisnikom.
Sada kada sam Vas uvela u priču postavila bih Vam jedno pitanje. Možda ipak par. Da počnemo. Šta za Vas predstavlja reč „ograničena?“ . Moram priznati da ako gledamo na situaciju, ja jesam ograničena. Što više razmišljam o toj reči, sve se više uklapam u taj pojam. Priznajem, jesam ograničena raznim protokolima, prostorom, ljudima… Radim posao gde nema puno kreativnosti, u prostoru sa dvadesetak ljudi dnevno, osam sati. Sedim za kompom i kucam. Pored toga se i javljam na telefon i „dahćem“ po ceo dan. Dahćem sa onih dvadeset ljudi u dvadeset kvadrata. I super nam je. Mislim u tom dahtanju, dobro nam ide, iako poslovođama uvek može bolje. Ako tako sagledamo stvar, koliko ljudi na ovoj planeti je ograničeno? Koliko ljudi radi posao koji možda ne bi radio da ima mogućnost za neki drugi. Posao za koji ti ne trebaju veze i vezice, novac da pogura sve to, iskustvo od minimum 5 godina a pritom si faks tek završio ili završavaš. Šta je sa nama koji smo u toku studiranja „izabrali“ da se zaposlimo kako bi mogli da plaćamo studije, stan, račune, državu.. I povrh svega toga ipak završili faks i sada tragamo za iskustvom kako bi mogli da se zaposlimo na poslove za koje smo dobili diplome. Nego, da ne mračim, to ipak nije IN ovih dana. Hajde onda da pogledamo drugu stranu. Da li su i osobe koje ne žele da rade ograničene? Ili to važi samo za osobe koje rade? Ok, neću pričati ni o tome, ipak je velika stopa nezaposlenisti pa da se kojim slučajem još neko i ne uvredi. Ne daj Bože, ovaj Nole.
Moderno doba, moderna posla, moderni ljudi. Na Vukajliji stoji post- „Visokoumni ljudi su ograničeni. Inteligentni ljudi ne mogu da vode razgovore sa mnogim ljudima jer su isuviše razumni i pritom paze na vokabular, dok oni sa niskom inteligencijom misle da svakom mogu svašta da kažu jer im to pristaje, jer su neprejebivo kul.“ Šta mislite u kojoj ste grupi? Ili Vas ne dotiče kao i izbori koji se spremaju. Šta ima veze i da budete ograničeni? Koga briga? Ako Vam i neko to kaže, a Vi samo pričitajte koji post sa pozitivnim mislima, pogledajte neki klip o motivaciji ili pročitajte neki članak o pozitivnoj psihologiji. I da vidiš, posle petnaest godina bude ti bolje. Ili ne, ali koga briga.
I na kraju, zar kritike ne trebaju da se daju na osnovu ponašanja a ne ličnosti? Prepun je internet tih članaka, pisane su knjige na ovu temu… Da pripomognem, većinu „štiva“ na ovu temu možete pronaći kroz pojam Asertivna komunikacija. Poznato? Ili smo i na to zaboravili kao i na poplavu. Ako ništa drugo, imate to i u Bontonu. Tačnije, o poplavama imate dosta opširnije u Bibliji, ali može se pronaći nešto i o ponašanju. Pa ko voli nek izvoli.
Za mene, ovaj pojam ograničenosti je skroz IN, kao i pojam „štrebera“. Nekako, ova dva pojma se toliko često koriste u tako pogrešnom kontekstu. Šta vi mislite? Ili je to nepotrebno, jer pažnju treba da uperimo na poskupljenje računa i života dok velikani smeraju neke nove igrice… Samo da je nama igara, pa makar bili i ograničeni.

Autor: Kristi Meki-Mrdačica Guze

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s