Moj Novi Sad Kad Poraste Biće Grad

Volim Novi Sad, tu sam rođen.
Naravno ne moraš voleti grad u kojem si rođen, nisu to fabrička podešavanja ali eto, ja jako volim ovaj grad.
Volim i ono što je nekada bio ali ga volim i ovakvog kakav je danas.
Nekad je bio mnogo pitomiji i usporeniji ili možda, možda smo mi bili takvi.
Jebem li ga.
Danas je sve to nekako malo brže.
Sporije spram nekih većih gradova u svetu ali ipak brže nego što je to nekad bilo.
Ono što je za mene predivno kod Novog Sada je ta aristokratska arhitektura, nastala pod uticajem Ka Und Ka monarhije.
Pored toga ono što volim su Kej i Dunavski park.
Dva mesta gde možeš otići u svakakvim situacijama.
Bilo da ti treba vremena da uživaš sam ili sa društvom ili si jednostavno sjeban i treba ti vremena i prostora za razmišljanje.
Ono što najviše fali ovom gradu, da postane zaista grad jesu građani.
Uz dužno poštovanje svima nama, možemo mi to daleko bolje.
Imamo divne muzeje, pozorište, imamo pregršt festivala i sličnih dešavanja…Jednostavno nam fali kulture, fali nam svesti, fali nam gradskog mentaliteta.
Rekao sam u jednom intervjuu da jako volim taj miks različitih kultura kod Novoga Sada.
Rekao sam da u Novom Sadu, najviše ne volim taj miks kultura.
Da pojasnim.
JEBENO MRZIM MIKS NEKULTURA U NOVOM SADU!!
Onaj naš najgori palanački mentalitet kad se spoji sa mentalitetom svih mogućih pridošlica, dobiješ mesto koje je veoma teško voleti i smatrati domom.
Isto tako je, izuzetno teško za živeti.
Ne, nisu problem ni Bosanci, ni Crnogorci, ni azilanti iz Afrike.
Problem je kad se ološ iz celog tog buljuka različitih nacija, međusobno prepozna.
Ta grupacija ima tendenciju da se udruži kako bi svi opstali.
Kao priča da smo mi kao narod izuzetno loši gosti.
Pa nije baš tako. Samo nekako se poklopilo to da ova normalna raja, nema baš para za razna putovanja u meri u kojoj para ima nepismena, bahata, agresivna, razmažena stoka.
E takvi kreiraju mišljenje o nama kao naciji.
Jebeš ga lakše je uprti prstom u “dođoše”.
Lakše je nego preuzeti odgovornost za našu malograđanštinu.
To ti je kao što je stereotip za nas Lale da smo pitomi i spori.
Da sve volemo i da ne bismo nikad ni sa kim ratovali.
Doooobrooo…Zašto onda svako malo imam utisak da živim u najmanju ruku, u Mosulu?
Odakle tolika stopa kriminala u mom gradu?
Izbeglice? Dođoši? Jeste, ima ih ali šta je sa našim, domaćim ološem?
Njih uzdižemo u zvezde, pravimo romantične heroje, neshvaćene dušice.
Licemerni smo…
Primetio sam da u Novom Sadu ima i Novosađana.
Jeste, ima ih. Ima i novopridošlih dosta. Samo ima malo građana.
Puno ljudi a premalo čoveka.
Nemojte mi samo srati kako je to u dosta mesta, kako ti ima i van naših granica.
To me ne zanima, zanima me moj grad. Ako svako ne poradi na dizanju svesti u svom gradu, cela zemlja će ostati ovakva.
Mali isprdak u Evropi.
Nekad smo viljuškama boc a danas sve manje imamo šta da da bocnemo, nekako nam se osladilo da se escajgom bodemo između sebe.
To što smo gladni, upišani i usrani nam fantastično dođe kao izgovor, za naše bedno stanje svesti.
Grad kulture bez osnovne kulture.
Grad heroj u kojem žive kukavice, koje nemaju petlju da se suoče sami sa sobom i počiste svoje dvorište.
Bio sam i ja kulturan ali me je tada malo ko primećivao.
Morao sam da se prilagodim, kako bih skrenuo pažnju na neke stvari.
Volim te Novi Sade ali se nosi malo u kurac.
Teško od tebe grad.

Advertisements

4 thoughts on “Moj Novi Sad Kad Poraste Biće Grad

  1. U Beogradu već decenijama slušam da su Beograđani neka ugrožena retka vrsta i da, eto, oni su treća generacija neznamčega. Sve bi bilo u redu da nisu došle barabe sa strane. Jel to i u Novom Sadu žvaka isprika za sve ?

  2. Sve ovo što si napisao može sasvim komotno da se primeni na bilo koji malo veći grad u ovoj našoj zemlji, kao unisex. Sve je do ljudi, do mozgova, do nas. Hoćemo bolje? Lepo si rekao, onu oveštalu; Počisti svoje dvorište!
    Samo, mnogo je ćoravih koji NEĆE da vide balvan u svome oku. Šta uraditi?
    Kao predlog, npr. uvesti kao kaznu, društveno koristan rad čišćenja svega šta treba u gradovima, a ne, šatro, zatvor, pa leži, reži, čak štrajkuj. Još gore, platiš kome treba i očas posla si na ulici, slobodici, pa Jovo nanovo.
    Jednima dosadilo, njima nije.
    Ajmo ispočetka 😉
    PS: Izvini, o ovome bih mogla još, pa još… Uzurpirah ti prostor 😉

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s