Priručnik za sirotinju

Volim da čitam komentare na svakakve vesti, po svakakvim portalima.
U toku nedelje ih pročitam, ne znam ni ja koliko ali sve u svemu, ozbiljna cifra je u pitanju.
Sasvim dovoljna cifra da bih mogao da uradim analizu ljudi koji komentarišu po sajber svemiru.
Kakav je trend u svetu, što se toga tiče, ne želim da ulazim u to.
Kao i obično, zanima me isključivo kakav je trend ovde.
U zemlji gde još uvek životinjarim.
Razliku od življenja i životinjarenja nadam se, znate i sami da napravite.
U suprotnom, na pogrešnom ste mestu.
Nisu u pitanju samo komentari na onim najplićim, najpatetičnijim, najbljutavijim izgovorima za članaka ili kolumnu.
U pitanju je sveobuhvatna moja neka analiza sajber komentatora.
Navikli smo već do sada na to, da kad god neko ko nije poreklom iz Srbije postigne nešto veliko u svom životu, gomila komentatora će stati uz onog koji puca na nacionalni zanos.
Omiljeni komentari su: “Šta ti znaš, naš Tesla je to…”
Da odjebete sa Teslom više!
Teslu su upravo takvi uskovidi, primitivni oblici života i oterali u grob.
Takvi su ga se odrekli. Zaista, prekinite da se busate sa njegovim dostignućima jer, niste dostojni ni da napišete njegovo ime.

Sledeći omiljeni komentar je: “Imamo mi našeg Nola!!”Ako niste učestvovali nikako u izgradnji njegove karijere, opet jedete govna.
Tamo daleko je dobio mnogo bolje uslove za život, dok je svima nama pucao kurac da se pobunimo zbog toga.

Idemo dalje.
“Dok su oni na dvoru jeli rukama a mi viljuškama boc…”
Većina ne zna ni koja viljuška, kašika i nož služe za šta, a kamoli kako se postavljaju na sto.
Što se dvora tiče, to ste videli uglavnom u Diznijevim crtanim filmovima, ruskim bajkama ili pak, onaj “Drakulin dvorac” u Branu, koji uzgred budi rečeno sa Drakulom ima veze, kao Marica sa krivim kurcem.

Da li ima potrebe da pišem o našem kurčenju raznoraznom paletom jela, pesama, pa čak i narodnih heroja koji nisu naši?
Od sarme i roštilja do recimo, Janka Sibinjanina.

Sad malo o jednom za mene zanimljivom fenomenu. Stalno pričamo kako smo najbolji, kako smo empatični, humani a onda neko od naših ljudi postigne ogroman uspeh u sferi života-posla, koja nije iskomercijalizovana i šta se desi?
Desi se kurcobolja za te iste ljude, dok neko “uticajan” na društvenim mrežama, ne pomene to.
Onda se ponovo svi đuture pretvaramo u Majke Tereze i filantrope, hvatamo se za ruke i pevamo, kumbaja maj lord kumbaja.

O ismevanju svega što je različito, koliko god to nešto imalo efekta, ne znam da li da pišem uopšte.
Neko napravi originalan performans u javnosti ili samo istupi i kaže svoje mišljenje, koje je rulja do tada pozdravljala i pričala kako nam je to potrebno, kreće svaki put negativna kampanja, kao lavina.
“To on-a radi da bi se reklamirao-la”.
“Kao da mi ne znamo šta ne valja u ovoj zemlji”.
“Ko si ti da skrećeš pažnju na problem i da menjaš bilo šta…”

O gnjušanju na svaki pomen nasilja a onda džukačkom okretanju glave na drugu stranu, kad se dogodi da ne počinjem ovaj put.
O komentarima, možda je žrtva to i zaslužila i sličnom spinovanju od strane ne medija, nego ljudi u komentarima nemam snage više da trošim reči.

Šta nam sve to govori?
Meni govori da smo jako nesrećni, zavidni.
Izopačeni kao društvo i ne, to nije došlo sa trulog Zapada.
Sve i da jeste, jedva smo dočekali da to prihvatimo kao društveno prihvatljiv model ponašanja.

Zemlja nepismenih i neobrazovanih.
Lepa je Srbija zemlja, samo su ljudi malo ružni.
Citiraću jedan film za kraj…

“Nije Sloba kriv, mi smo govna…”

 

Advertisements

3 thoughts on “Priručnik za sirotinju

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s