Nemi Vapaj

“Bravo, vi radite veoma humanu stvar. Vi ste glas svakog deteta kojeg više nema…”

Da, bravo…Bravo Mi, bravo Vi…Bravo ja.
Baš je humano…Baš se tako i osećam.
Glas deteta.
Deteta koje više nije tu.
Glas mrtvog deteta.
Ubijeno na ovaj ili onaj način.
Direktno ili indirektno putem zakona.
Bilo da su to loši zakoni, bilo da ih nema ili se jednostavno u praksi ne primenjuju.
Sahranjena je i Marija i Zoja i Tijana i Aleksa i ko zna koliko druge dece pre i posle njih.
Zašto?
Pa eto, jer živimo u zemlji daleko od civilizacije, koja pokušava da razume i shvati zašto je potrebno proći kroz proces tranzicije od pećinskog čoveka do nekoga ko je sposoban da funkcioniše u današnjim životnim tokovima, modernog doba.
Ne, nije to. Živimo u srcu Evrope.

Gde smo pogrešili?  Šta od toga imaju porodice sve te dece? Da li smo im olakšali bol? Da li smo dali smisao smrti? Da li je i kome lakše?

Zajebite me romantizacije zarad sakupljanja ovih ili onih poena, zarad čitanosti. Nema apsolutno ničeg romantičnog u smrti deteta.

Nije ovo nemi krik…Ovo je borbeni urlik bola i besa…

Advertisements

One thought on “Nemi Vapaj

  1. Pingback: Nemi Vapaj | vizantinacxi

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s