Deadpool Batman Superman Arrow Wolverine

Svi ti divni superheroji i antiheroji.
Generacije odrastaju na njima.
Čitava plejada likova, sa kojima se ljudi poistovećuju.
Nije ni čudo, kad ih je nacrtano na hiljade.
Nije ni čudo, kad su ljudi ubili u sebi osećaj za pravdu, za borbu u korist višeg cilja, za viteštvo…
No, nije to tema današnje priče.
Tema je zapravo nešto sasvim drugo.

Ono što mene fascinira je ta potreba da većinu fascinira sve što je tuđe.
Ne mislim tu sada samo na Srbiju i na Balkan.
Ta pomama za DC i Marvel likovima je planetarni fenomen.
Zanima me zašto mi kao država ne brendiramo neke naše junake?
Zašto nema visokobudžetnih filmova, serija, crtanih filmova, stripova za koje bi se mogle napraviti fantastične kampanje i podići neverovatan hajp(da ne kažem uzbuđenje-pomama-intriga…), na društvenim mrežama pre svega?

Znate li šta su Osenje?
Znate li šta je Veštičije ili Vrzino kolo?
Znate li za Triglava, Daboga, Ladu, Velesa, Mokošu, Moranu, Peruna, Svaroga, Roda…
Verujem da ste za nešto od ovoga i čuli.
Isto tako verujem da nemate neko obimnije znanje o njima.
Niste krivi u neku ruku za to, a u neku i jeste.
Usmereni smo ka stranom i onom što je u datom trenutku trend, a zaboravili smo ono što je naše.
Znam, nije to od juče. Mi i dalje ne znamo zapravo ništa o svojoj istoriji i kulturi.
Previše je sve to mutno, nedorečeno i nedovoljno istraženo.
Znam i da nas same, to baš i ne interesuje previše.

Ponoviću jedan zaključak iz jedne od mojih prošlih priča.
Kako uopšte očekivati od naroda koji ne poznaje svoju istoriju i korene, da ne ponavlja u krug svoje greške?

Svedoci smo nemara i uništavanja svega što ima veze sa našom istorijom, potpuno nebitno od koliko velikog značaja za celokupan narod je to.
Rušenje na primer jednog hrasta starog vekovima i nije nešto od presudnog značaja za celu naciju ali se time briše identitet i istorija jednog područja.
Takvo parcijalno rušenje kad se sagleda celokupna slika, utiče sa lokalnog na globalno.
Kada se sastave svi ti delovi puzle, dolazimo do jednog svojevrsnog kulturološkog genocida koji sprovodimo nad samim sobom.
Neverovatan paradoks.
Narod koji je ponosan na svoju istoriju, zapravo je saučesnik u njenom uništavanju.
Narod bez istorije i indentiteta, prestaje da bude narod i stapa se sa okolinom.
Prestaje da postoji i nestaje u potpunosti.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s