Seks Iznenađenja

Seks iznenađenja ili što bi se na engleskom reklo surprise sex.
Građani Srbije su navikli na to. Bilo da su u pitanju nova poskupljenja svega od igle do lokomotive, bilo da su smanjenja ionako nepostojećih plata i penzija, bilo da su u pitanju stavovi političara koji danas pričaju i zalažu se za nešto, što je dijametralno suprotno od onoga za šta su spaljivalji na lomači juče.
Teško šta ovde može da bude iznenađujuće osim u trenucima, kad se pravimo glupi.
To nam najbolje ide, dopustimo da neko pravi budalu od nas i pojebe nas po ko zna koji put, i onda na sav glas kukamo kako smo šokirani ishodom.
Zato i me i nije čudila nezainteresovanost povodom najave, da će se u Srbiji održati skup podrške legalizaciji silovanja na privatnom posedu.
Sve je to prošlo bez nekakve pompe a trebalo je da se urla i udara na sva zvona.
Ako može zarad političkih poena i kojekakvih isceniranih afera, ovo nije smelo proći tek tako.
Da li znate o čemu pričam?
To je na foru američkog zakona o povredi privatnog poseda, kad imaš pravo da lišiš života svakog ko ti upadne na privatni posed.
Isto tako sad američki bloger Darjuš Valizadeh traži da se usvoji zakon da možeš da jebeš svakoga ko ti uđe u kuću.
Nisam mogao plastičnije da vam objasnim.
Skupovi podrške su najavljeni u 43 zemlje.
Ja sam u početku mislio da je reč o neukusnom trolovanju.
Trolovanje vam je ono kad neko namerno zajebava široke narodne mase, iznoseći kontraverzne stavove.
Koji je Darjušov problem, ne znam sa sigurnošću ali mi se vrzmaju neke ideje po glavi.
Znam da sa svojih 36 godina živi u maminom podrumu.
To objašnjava mnogo šta.
Obzirom da ovde većina te omladine koja je kao i ja u kasnim tridesetim a bogumi i u kasnim četrdesetim, pedesetim i dalje živi u maminom podrumu uglavnom, shvatam donekle odakle toliko njegovih istomišljenika ovde.
Pisao sam već jednom na temu sukoba Feminizma i Mačizma.
Tad sam vam objasnio podele Feminizma na različite grane i njegovu dobru stranu.
Kad je Mačizam u pitanju, tu su uglavnom u pitanju traume iz detinjstva, mala piša, strah od spoznaje sebe samog i slično.
Da li ste svesni kakvu Pandorinu kutiju bi otvorio jedan takav zakon?
Dok sam se ja lomio da animiram masu kako bi se podržao zakon koji pospešuje bezbednost naše dece, neki jermensko-iransko-američki papak tek tako skupi podršku u celom svetu, kako bi napokon mogao nešto da kresne.
Eto još jedan od razloga zašto se ta priča primila ovde.
Dežurni kibiceri, ovi što se svako veče našmekaju bi dobili šansu da napokon „skinu mrak“.
To bi štaviše bila dobra šansa za Srbiju, da od jebene strane postane jebač presretač.
Ne morate guglati. Piše se „čak“ ili „štaviše“.
Ne „čak šta više“ i slično. Znam da većina dobro zna gramatiku koliko i jebe.
Prerano ste se ponadali.
Sad celu ovu situaciju prebacite u bilo koju sferu naših života.
Ćutimo i posmatramo kako se stvari dešavaju oko nas, sa stavom da nema potrebe da se mešamo u bilo šta.
U se i u svoje kljuse, a ne shvatamo da je kljuse odavno riknulo i da jedino što se jaše smo zapravo mi.
Zadovoljimo se nekom sićom i onda kukamo kako smo jebani.
Ne ide to gospodo tako, ne rešava se posledica.
Rešava se uzrok. To je jedini valjan pristup rešavanju problema.
Posle jebanja, nema kajanja.

Prognoza kada će biti bolje i zašto nikad

Da li smo se precenili?
Ja sam potpuno siguran da jesmo.
Ne, ne brini mama.
Znam da čitaš ovo, neću pisati o izborima.

Ne mislim tu sad na Srbiju, već uopšte na ljudsku vrstu.
Toliki vekovi kurčenja i tripovanja superiornosti nad drugim živim bićima.
Do koje mere smo oskrnavili svet oko nas?
Daću vam veoma plastičan primer.
Od sedamdesetih na ovamo istrebljene su:
Karipska morska medvedica, Kornjača sa ostrva Pinta, Kanarski lovac na ostrige, Detlić sa kljunom od “slonovače”, Australijska južna žaba, Javanski tigar, Spiks makao papagaj(popularan zbog crtanog filma “Rio”), Kineski rečni delfin…
Hoćete li još plastičnije?
Kada bi na svetu postojalo sto miliona vrsta i kada bi stopa izumiranja bila svega, 0.01% godišnje…
Znate li koja se cifra dobije?
10.000 vrsta godišnje!!!

Da li je u tome naša superiornost?
Uspešno vršimo biljni, životinjski i svaki drugi genocid?
O tome kako uskraćujemo planetu kiseonikom, ima li potrebe da pišem?
Ne znam da li ste videli šta bi se dogodilo kada bi nestalo vazduha na samo pet sekundi?
Jedan od meni najzanimljivijih efekata je:
“Svaki motor sa unutrašnjim sagorevanjem bi bio zagušen. Ovo znači da bi svi avioni koji bi poletali sa piste doživeli pad, dok bi oni u vazduhu mogli da neko vreme jedre a automobili na ulici bi stali.

Svi delovi neobrađenog metala bi istog trenutka međusobno bili zavareni – ovo je jedan od zanimljivijih sporednih efekata nepostojanja kiseonika.

Razlog zbog kojeg se metali međusobno ne zavaruju pri kontaktu leži u sloju oksidacije. U uslovima sličnim vakumu, metal se međusobno spaja bez ikakve intervencije.”
– Tvrde Endrju Kote sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi, Džefri Vidinson, inženjer iz Teksasa i Kanan Sundar inženjer kompjuterskih nauka iz Indije.

“Nakon toga, došlo bi do velike eksplozije usled oksidacije svih okeana koji su pretvoreni u vodonik.”

Ovo znači da bi na Zemlji bilo jako hladno na 5 sekundi, a potom bi usledio Veliki prasak.

Navešću vam samo još par rezultata naše superiornosti:

– Do 2020 godine: Sve češće iznenadne poplave širom evrope. Manje padavina tokom godine i više sušnih dana uticaće na poljoprivredu, smanjiće prinose i do 50 procenata.

– Svetska proizvodnja nafte dostignuće svoj vrhunac u periodu 2008 do 2018 godine i pokrenu će ujedno globalnu recesiju. Nedostatak hrane i povećanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda pokrenuće konflikte između nacija oko osnovnih resursa.

– Skoro je 18 procenata od ukupnih svetskih koralnih grebena uništeno, kao direktna posledica klimatskih promena i posledica nastalih usled ekološke neuravnoteženosti. Neke vrste su nestale a neophodne su u lancu ishrane i ceo biodiverzitet je narušen.

– Do 2050 godine: Smanjenje većih glečera od 30 do 70 procenata, kao i dovodjenje skoro jedne četvrtine biljnih i životinjskih vrsta ( kičmenjaka ) na ivicu istrebljenja.

– Do 2080 godine: Nedostatak vode za piće mogao bi da ugrozi i do tri milijarde ljudi, a to dovodi i do dodatnih 600 miliona ljudi koji bi mogli da se suoče sa nedostatkom hrane.

– Do 2085 godine: Rizik da čak do 3 milijarde ljudi bude suočeno sa nedostatkom hrane. Nestašica hrane uticaće na stvaranje političke krize širih razmera.

– Do 2100 godine: Četvrtina svih vrsta biljaka i životinja a to znači više od milion biće dovedeno do samog istrebljenja. Ubrzano smanjenje biodiverziteta je još jedna direktna posledica klimatskih promena.

– U narednih 200 godina dan će na planeti biti kraći za 0.12 milisekundi, kao posledica porasta temperature.
Objašnjenje
:Okeani se šire prema polovima i ubrzavaju Zemljinu rotaciju.

– U atmosferi se nalazi sloj gasa koji se naziva ozon. On zadržava ultraljubičaste zrake tj . Štetno zračenje Sunca a propušta ostale zrake koji nisu štetni po nas.
Gasovi koji se emituju sa Zemlje ljudskom krivicom uništavaju ozon.

Odakle nam onda ideja da smo superiorni u bilo čemu osim u destrukciji?
Pogledajte samo nivo inteligencije, intelekta, empatije itd.

Pojava zaista velikih umova koji ostave iza sebe trag bitan za ceo živi svet je praktično, na nivou statističke greške.

Sve to što nam je priroda, Bog, vanzemaljci, sudbina podarila mi koristimo u jako loše svrhe.

Možda grešim ali za mene je to dokaz naše gluposti, nezrelosti…

Ljudska vrsta se ponaša kao dete koje iz ruralne sredine biva bačeno na ulice neke svetske metropole.

“Daj mi sve, dabogda mi preselo…”

Misao koja najbolje opisuje ovu našu malenu a tako po čitavu planetu, destruktivnu vrstu.

Toliko o superiornosti.

Obećanja

Ognjen Šestić mi dade odličnu ideju.
Napisao je na svom statusu:

“Ili ste za prošlost, ili za budućnost!”
A sadašnjost ništa, m?
Menjam jedan život u sadašnjosti za sve živote svih budućnosti svih zemalja sveta.

To je to. Biće nam bolje za godinu dana.
Za dve godine.
Za deset godina.
Stalno neko odricanje zarad boljeg života onih, koji će doći posle nas.
Samo…Postoji tu jedan mali zajeb.
Slaba vajda od toga.
Boljitak ovde ne stiže.
Svaka generacija je sve sjebanija i mizernija.
Ovde boljitak dolazi brzim prugama Srbije.
Preciznije, kao pas igra naše fudbalske reprezentacije – jako i nigde.
Živimo u prošlosti, nadajući se u budućnosti a sadašnjost neumitno prolazi.
Generacije za generacijom, prepune nezadovoljstva.
Zato što ne živimo. Život je sada. Mi ga trošimo uzalud.
Znam, sranje je. Besparica. Stres. Ludilo.
Znam isto tako, da se može pobeći od svega toga.
Bijemo pogrešne bitke. Umesto da nametnemo svoj sistem, mi se ćutke povinujemo nametnutom.
Dok ja pišem ovo, sada prolazi.
Sada je jako bitno, jer to je naš dom.
Ko može da nam obeća da ćemo živeti sada, i da to obećanje ispuni?
Niko osim nas samih.
Živite sada, u ovom trenutku.
Sledeći trenutak vas možda i ne bude.
Zajebite filozofiranje, da li je čaša polupuna ili poluprazna.
Popijte to što je ostalo u njoj i razbijte čašu o zid.
Sada prolazi pred vašim očima….

Ljubav

Šta je ljubav?
Hemijska reakcija u mozgu ili nešto više od toga?
Da li volimo, zato što volimo ili volimo da bismo i zato što smo voljeni.
Šta je zapravo iskrena ljubav?
Kad voliš nečije mane ili kad direktno ukažeš nekome na te mane, u nadi da će uspeti da se izbori sa njima?!
Da li volimo taj osećaj koji drugi bude u nama, da li volimo to što smo u njihovom prisustvu…Da li volimo?
Postoje li različite vrste ljubavi ili je to još jedna popularna izmišljotina, kako bismo se opravdali pred samim sobom i pred drugima?
Da li je ljubav u ovoj formi postojala oduvek ili smo je kao i većinu stvari zaprljali?

Vegani Homoseksualci Starlete Pedofili Ubice Pevačice Pevači Političari i Naravno Nole

Ćao Srbijo.
Znaš li koliko je beskućnika trenutno na tvojoj teritoriji?
Među njih ne ubrajam ove koji su zbog ovih raznih previranja došli iz Afrike i sličnih kriznih područja.
Znaš li koliko je pedofila, psihopata, ljudi sa raznoraznim traumama i posttraumatskim stresnim poremećajem i sindromom kojima niko ne pomaže?
Znaš li koliko je ubica koje si pustila na slobodu, ubica kojih nikad nisi ni procesuirala?
Znaš li koliko je gladnih zbog propusta, grešaka, bahatosti i nekompetentosti onih koji su te vodili?
Znaš li koliko dece Srbijo koja žive u tebi u ovom trenutku, umire od gladi?
Koliko ih umire od raznih bolesti, jer njihovi roditelji ne mogu finansijski da im obezbede kvalitetno lečenje a ti se i ne trudiš da im pomogneš?
Koliko životinja umire po ulicama od gladi, jer nisi bila nikakav roditelj niti pedagog i nisi svojim građanima objasnila da živo biće bez obzira bilo ono čovek, životinja ili biljka nije igračka?
Ne očekujem da to rešiš jer nisi sposobna ni svoju decu da sačuvaš.
Znaš li koliko pojedinaca i udruženja se bogati na njihovoj tragediji u ovom trenutku?
Raznorazni fondovi i kvazi humanitarci, koji su pronašli fantastičan način da peru lovu.
O čemu piše tvoja dnevna štampa Srbijo?
O čemu se priča u emisijama na tvojim tv i radio kanalima, Srbijo?
O veganima, homoseksualcima, starletama, pedofilima, ubicama…
To je ono što te loži Srbijo. To je ono o čemu voliš da čitaš i da gledaš, da se informišeš.
Čak i kad pričaš o nekoj marginalizovanoj grupi Srbijo, to radiš u cilju da zamažeš oči.
Da sakriješ realno stanje.
Pričaš o nekim inkluzijama koje sprovodiš bahato i bez ikakvog plana i stručnog kadra.
Nudiš svom narodu leba i igara, bez leba a sve češće i bez igara.
Sve više Srbijo, ličiš na Igre Gladi.
Onih najugroženijih se setiš Srbijo, samo zarad marketinga.
Daješ im premalo od onoga što im pripada i što zaslužuju a tražih od njih sve, Srbijo.
I za to što im daješ ultimatume, ucenjuješ ih i ponižavaš Srbijo.
Ne teši se Srbijo da je to do ovog ili onog političara. To se ne dešava od juče.
Do tebe je.
Maćeha si i to loša, kao u onim bajkama kojima plašiš od malih nogu svoju deco Srbijo.
Maćeha si i to loša, svima kojima bi morala biti majka.
Deca ti beže daleko od tebe Srbijo.
Deca ti beže, dok im starci umiru od gladi.
Kolika ti je stopa samoubistava Srbijo?
Mortalitet ti je veći od nataliteta i to je dobra vest, Srbijo.
Da barem neko izvrši eutanaziju Srbijo ili da barem podeliš neku gudru, pa da nam svima bude superiška.
Da igramo goli oko vatre, jer za struju sve manje imamo.
Vraćaš se korenima Srbijo.
Korenje ćeš uskoro i jesti.
Srbijo lideru Balkana, Srbijo zemljo vegana.

Ćutimo i žmurimo

Ne znam do čega je i šta je tačno u pitanju ali malo me plaši ovaj muk.
Preživljavamo, ne živimo.
Evo tu su izbori, već za koji dan, i zavladala je neka neprirodna tišina.
Ponovo mi se u glavi vrti onaj stih:”Proleće je zlo se sprema…”
Prolomi se tu i tamo pokoji krik nekog očajnika u samrtnom ropcu ali je neka grobljanska tišina u ljudima.
Ne znam da li je ovo zatišje pred buru ili smo se jednostavno pomirili sa tim, da ćutke nestanemo u tami kojom smo okruženi.
Cela nacija sažeta u u sceni Zelene Milje, kada Džon Kofi ni kriv, ni dužan korača Zelenom Miljom.
Korača u smrt.
“Umoran sam šefe,
umoran sam od putovanja,
usamljen kao vrabac na kiši.
Umoran sam od usamljenosti,
nemam koga da pitam odakle dolazimo,
gde mi to idemo i zašto.
Najviše sam umoran od ljudi koji se ponašaju ružno jedni prema drugima.
Umoran sam od bola koji osetim i čujem stalno oko sebe.
Previše bola.
Kao delići stakla koji mi se zabijaju u glavu sve vreme.
Da li me razumeš?”

E, ovo bi trebalo da budu reči naše himne. Melodija nije bitna. Zviždućkajte u glavi svako svoju melodiju, dok ponavljate ove reči.

Šta će biti nakon izbora?
Pa biće ženske, biće sve…
Nemojte da se lažemo, ko god da pobedi biće teško. Nas čekaju godine i godine davljenja u govnima.
Ne, zaista ne postoji lepši način da vam dočaram.
Ko god dođe na vlast, neće u skorije vreme promeniti ono što je najbitnije.
Svest naroda.
Može samo da bude mnogo gore ili malo bolje.
Nemamo ambicije da se menjamo.
Ne mogu nama da podmeću nogu političari, koliko mi to možemo sami sebi da radimo.
Mi ne želimo da nam bude bolje, da nije tako ne bismo mi strepili od političara.
Strepili oni od nas.

Autodestruktivan narod. Zemlja psihopatije i mazohizma.
Želiš da ti bude bolje? Pa onda prvo promeni sebe.
Skupi petlju i sagledaj realno svoje greške, izvuci pouke iz njih i počni to da primenjuješ u praksi.

U suprotnom ova zemlja iz koje mladost rapidno beži, nikome neće biti dom.

Zelena stranka podržala legalizaciju kanabisa u medicinske i terapeutske svrhe

ZELENE NOVINE - U službi prirode, zdravlja i istine!

Na današnjoj konferenciji za medije, Zelena stranka zvanično je objavila izlazak na predstojeće parlamentarne izbore u saradnji sa organizacijama koje se zalažu za legalizaciju kanabisa u medicinske i terapeutske svrhe * Ovo je istorijski dogovor postignut u cilju pomoći obolelim osobama u Srbiji * Sada većina plemenitih i odgovornih ljudi u Srbiji ima za koga da glasa na ovim izborima

???? ????

Učesnici konferencije bili su: Mr Goran Čabradi, predsednik Zelene stranke, Aleksandar Stanimirović, potpredsednik Zelene stranke, Miloš Simić, predsednik SKK Beograd, Dragan Alargić, član UO SKK Beograd, Gradimir Veljković, SKK Beograd, Dragiša Zekić, udruženje obolelih od hepatitisa Hepatitis Hilfe,  i Sonja Kozlina, predsednica Udruženja IRKA. Opširnije…

View original post

Oprostite što nisam uspeo da vas spasem

Znaš nema tu pametnih reči.
Nema ni utehe.
Često ja sam pokušam nekog drugog da izvučem iz tog stanja, znajući da je to jednostavno tako.
Da često, šta god čovek uradio i koliko god volje, snage, truda uložio jednostavno nema uvek srećnog kraja.
Suludo je i boriti se za nekog za koga znaš da mu nema spasa ili da je sam odustao od borbe ali je teško barem ne pokušati.
Ne kažem da je svima teško, teško je meni.
Teško je i ljudima kojima sam se okružio.
Ono na šta se najteže navići je činjenica, da ne možeš svakog spasti.
Pogotovo ne, samo dobrom voljom.
Dešava se ponekad da taman uspemo da uzbunimo javnost i da nažalost, ta osoba to ne dočeka.
Desi se da pomoć koja bude obećana, bude ništa drugo nego laž.
U ovom drugom slučaju ne možeš ništa uraditi.
Ništa osim besa, razočarenja i osećaja nemoći.

U prvom slučaju, kad taj neko napusti svet bez pružene šanse za borbu uvek ostaje isto pitanje.
Da li smo učinili sve što smo mogli?
Ja to gledam kao lični poraz. Znam da je to pogrešno. Ne patim od sindroma Spasioca, barem se nadam da je tako. Jednostavno osećam se jako usrano kada se tako nešto dogodi.
Kad su u pitanju Mika, Pera, Đoka nije mi problem ali kad se to desi nama koji smo već imali prilike da pokrenemo ljude i da napravimo nešto jednostavno ne mogu da pronađem opravdanje.
Rekoh već, svestan sam ja da je to pogrešan pristup ali je to moja realnost.
Posebno mi teško pada, što valjda i normalno, kada su u pitanju deca.

Svaki put nakon takve tragedije se danima preispitujem, da li sam ja negde podbacio.
Da li sam mogao nešto više učiniti.
Puno je onih koji brinu ali je premalo onih koji pored te brige, pokušaju zaista nešto da promene na bolje.
Trudim se da budem među ovim drugim.
Jebeš mu mater, zato me i vređa kad mi neko dobaci kako to radim zbog svoje promocije.
Serem vam se na takvu promociju i na takav način razmišljanja.
Ja barem za sebe i onaj najuži krug oko sebe, mogu da garantujem da svaki put kada nešto krene kako ne treba, deo nas ode sa tim ljudima.
Samoreklamiranje, očigledno neki ne shvataju koliko to teret nosi sa sobom.
Ja sam potpuno svesno ušao u takvu priču ali je i dalje teško.
Ne možeš se naviknuti, koliko god debelu kožu imao.
Opet, govorim iz svog ugla.
Svaku noć tražim oprost od njihovih duša…

Zašto onda radim sve to što radim ako me pritiska do granice ludila ponekad?
Zato što je neverovatan osećaj, kada uspeš nekome da pomogneš.
Koliko god energije uložio u borbu, uvek ti se u takvim trenucima vrati nemerljivo više.
Nekako se ta tama stiša.
Problem je što se vremenom taloži i možeš je delimično ispustiti iz sebe ali velik deo zauvek ostaje u tebi.
Guši, grebe i pokušava na sve načine da izleti.
Teško je ali se mora dalje…
Do sledećeg naleta  ludila i tame.