Neka počiva u miru

Pisao sam pre neki dan o tome, kako Novi Sad pored toga što se kurči titulom prestonice kulture, pretenduje da bude i turistički grad.
Ta titula mu je kredibilna koliko i diplome većine naših političara.
Što se turizma tiče, može eventualno da bude ciljani turizam.
Slogan bi trebalo da bude: ” Dođite da vidite grad koji to nije i upoznajte našu beskrajno veliku i maštovitu turističku ponudu, koje nema”.
Kao što su Betmen, Dedpul i Erou anti heroji, tako bi Novi Sad mogao da napravi čitavu priču zasnovanu na činjenici da je anti grad.
Novi Sad Anti Grad.
Pored potrebne funkcionalne infrastrukture, da bi Novi Sad bio grad u njemu nekako po difoltu(da napisao sam “difolt”, kurčimo se da smo multi kulti, pa ne vidim zašto bi to bio problem. Asamvagašuknuo uopaaaaaaaaa!!!), bi morao svoje žitelje da smatra građanima.
Novi Sad anti grad nema građane, to dokazuje svojim mentalitetom pre svega.
Građani jednostavno moraju da imaju građansku svest.
Građanska svest u Novom Sadu je još uvek na sisi, u pelenama.
Da nije tako, život u Novom Sadu bi bio daleko lakši, lepši i jednostavniji.
Da građanska svest postoji kod svakog građanina, znali bismo razliku između ove takozvane demokratije i anarhije.
Ne govorim o demokratiji koju nam naturaju, govorim o pravoj demokratiji.
Ovde niko ne zna svoja prava, niti zna svoje obaveze.
Pod obaveze ne mislim samo ono, što zakon propisuje.
Mislim i na ona nepisana pravila civilizovanog, uređenog društva.
Novi Sad sa svojih nepunih pola miliona stanovnika je svakako više varošica.
Eto predloga za himnu Novog Sada.
Varošarije, Varošarije to su naše igrarije…
Dobar deo stanovnika Novog Sada, nema pojma gde je Matica Srpska niti šta je ona, koji je njen značaj.
Dobar deo stanovnika Novog Sada nije nikad bio u toj istoj Matici samim ti, niti u Srpskom Narodnom Pozorištu.
Dobar deo stanovnika Novog Sada ne zna, da je Gibraltar na Dunavu građen u sedamnaestom i osamnaestom veku na mestu srednjevekovne tursko mađarske utvrde.
Ne znaju da je rađen po projektima markiza Sebastijana Vobana.
Sebastija le Pretr de Voban je bio nadaleko poznat vojni inžinjer koji je znao kako se pravi utvrđenje, samim tim kako se najlakše rastura isto.
Pored Petrovaradina, ostavio je svoj pečat i na tvrđavama u Nišu i Beogradu.
Naravno pored Francuske, utvrđenja su građena po njegovom sistemu širom Evrope i Severne Amerike.
Sagradio je 33 tvrđave i obnovio preko 300.
O bitnosti i veličini Fruške Gore, ima li smisla uopšte da pišem?
35 poznatih manastira su na njoj.
Braći Keltima je bila isto veoma bitna i draga.
O drugim kultovima i “nevernicima” neću ni da pišem.
Iskreno mrzi me da ulazim u konflikt ponovo na tu temu.
Nekima užasno smeta to što sam Pagan.
“Negujmo duh Novog Sada, poštujmo njegovu raznolikost”.
Jeste, kad bi smo se zajebavali.
Predložena je Fruška Gora i za upis u UNESCO, na listu svetske baštine.
Da smo sposobni i pametni kao što nismo, odavno bi dobila status svete gore.
Ovo je samo delić onoga što imam da kažem.
Da li ste barem malo svesniji, kolika je tragedija toga što smo obična palanka, a ne grad?
Grad Heroj.
Heroji su mrtvi odavno, kao i građanska svest i gradski šmek Novog Sada.
Neka počiva u miru.
Advertisements

3 thoughts on “Neka počiva u miru

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s