Sex and Feety

Gledam društvene mreže i seta me guši, duboko u duši.
Gledam nem, kao pred Jadranskim morem onaj učenik, što je davno napisao najlepši sastav na temu Jadranskog mora.
Opšta popala, slikanja stopala.
Dok su to radile isključivo žene, bilo mi je onako…Malo fuj.
Iz nekog potpuno meni, nepoznatog razloga, to su sad počeli i muškarci da rade.
Jelen Pivo i slikanje stopala, jer muškarci znaju zašto.
Mogu li ja kao invalid, da tražim izuzeće?
S obzirom da muškarac izgleda nisam jer nit znam zašto Jelen, niti znam zašto stopala.
Ja bih da budem neki novi rod.
Predivna stopala. Reljefna kao brdoviti Balkan i crna kao Majka Afrika.
Sa minimum dva kurija oka, egzotična kao pogled onog našeg glumca, što je sa onom našom pevačicom a liči na onaj automobil.
Verujem da je to onaj isti efekat iskrivljene realnosti.
Vi uzmete svoj mobilni telefon, uključite kameru i škljoc.
U vašim očima to izgleda senzualno kao one polovnjače iz “Seks i Grad”, a zapravo je u očima drugih Onanija i Selo.
Nešto kao Sekula Se Ponovo Ženi.
Nego da se vratim na temu.
Muškarci? Stopala? Zašto?
Kapirate da ćete na to upecati nešto, jer time dokazujete kako ste u dodiru sa vašom ženskom stranom?
Da nisam propustio neki novu kolumnu, nekog od velikih bogova umetnosti zavođenja, na balkanski način?
Don Juan DeBalkanko.
Ajde barem kad slikate stopala da uključite one razne filtere, koje koristite kako bi prikrili sve vaše mane.
Nosite li filtere u grad ili se pravite da ne poznajete osobe, koje vas prate na društvenim mrežama, kad šokirano ostanu da bleje na sred ulice, kafića, kluba u potpunoj neverici.
Oće filter da pogreši jednom…
Čupaj beton, maskiraj se.
Jebeno je, nema filtera za intelekt, harizmu, duhovitost.
Mislim ima ali se plaća…A plaće ne a plaće nema nema nema…
Muško-ženske ikebane.
Sedi tu i budi lep u pokušaju, jer trud se ceni.
I šuti, samo šuti…

SKANDALOZNO ŠOKANTNO MALO NA TEMU PATKE

Nikad ne biste verovali, šta narod Srbije zapravo želi!
Šokantno i skandalozno ponašanje građana Srbije
VIDEO

I jesi video?
Nemoj se folirati.
To je zapravo ono što potajno želiš da vidiš.
To je ono što prodaje sve.
To je ono za čim žudimo.

Svi smo protiv nasilja, svi smo za neki bolji život, za kulturno obrazovne emisije a kada padne noć…
Sve se vrti oko patke.
Da, patke.
Ne samo noću. Preko dana se isto sve vrti oko patke samo ponekad malo diskretnije, uz par čaša vina ili piva.
Šta ko voli.
Nacionalni simbol Srbije trebala bi biti patka.

Za patku se diramo, diraju nam patku, patku nam podmeću svi od novinara do političara.
Patka je zakon.

Ja kad sam bio klinac, patka je bila Pata.
Patak je bio Dača. Bio je i Paja.
Patka je odjednom odrasla i postala kurac.
Ne, ne kažem da treba kurac na zastavi da nam bude, nego patka.
Pa kako ko protumači.
Kad hoćeš nekome da daš patku, samo mu daš našu zastavu.
Patka ima i onu lepšu konotaciju, ima ona pesma od čika Jove Zmaja.
Škola za pačiće male.
Čak se i u jednom njenom delu pominje da je stari patak metno.
Doduše u nastavku ukapiraš da je metno naočare ali otkud ja znam šta su njima u to vreme,
predstavljale naočare.
Možda je “metno naočare”, njima u slengu značilo isto što i nama danas, “metno patku”…
Ko će ga znati.

Ako pogledate crtane filmove na kojima smo odrasli, čak i onaj lovac Elmer Fad, lovi patku ili zeca.
Kod nas i zec, možda da predstavlja onu patku.
Opet kažem, ne mislim na ispolitizovanu onu patku.
Mislim na penis.

“Preplivala patka Savu, namočila glavu.”
Sad da li je Sava muško ili je Bos…Ne, nema veze.
Ne znam da li patka plivala po Savi kao Savi ili Savu kao Savo.
Zbunjuju me te dečije pesmice, koje to baš i nisu.
Ovde bi sad na poslednju reč koju sam napisao, “nisu” mogao da odrimujem nešto sa “sisu”.
To bi svakako podiglo čitanost.
Čuj mene patku, čitanost.

To sam samo hteo da kažem ovog divnog jutra.

#nemanačemu #patka #sava #savo i onaj haštag, znate vi dobro koji.

P.S. Svakome ko nije poslao sms 169 na 3030, lično mećem patku.
P.P.S. Upravo me Nency Rose setila da ima i ona:”Paja patak dobio zadatak, da poljubi patku u guzicu slatku!”
Ovo je već hardcore. Ko kome ljubi patku i gde…

Građanska svest i savest

Svedoci smo poslednjih nedelja, da se Novi Sad budi.
Treba nama u Novome Sadu malo više vremena.
Dok odlučimo da li nas zanima da se borimo za sebe ili ćemo sačekati da budemo lišeni svih prava, pa onda da…Ništa ne uradimo jer, ta mani!
Komforna zona je ipak komforna zona.
Pa makar ne bila komforna uopšte.
Branilo se i ustajalo zbog nekih stvari ovih par nedelja.
To me raduje.
Nego, znate šta bi baš bilo onako špic gari?
Kada bismo ono iz zezanja odlučili da malo mrdnemo guzicu i nedeljom.
Ima ta neka grupa ljudi, neformalna.
Koja se dosta formalno skuplja tamo i već dvadeset i drugu nedelju traži Aleksin Zakon.
Tražili su oni dosta toga i borili se za vas, neke bitne stvari su i dobili.
Ok, neki se i dalje kite njihovim perjem ali dobro eto im kite, mislim neka se kite.
Ja ih zovem Kitići.
Nego da, vraćam se na temu.
Hajde da pokažemo da su i deca bitna.
Njihova budućnost i bezbednost.
Smatram da bi to bilo onako baš super, kako to mladi danas kažu.
Pored toga i da uputimo gomilu pozitivne energije Teodori Milić i da koji put pošaljemo sms sa porukom 169 na 3030.
Malo je bezveze što moram to i ovim putem da napominjem ali što bi Igor Mihaljević rekao:

ZNAŠ TI ZAŠTO

Nedelja 19.06.2016.
Trg Slobode
Novi Sad

Povorka “HOĆU Aleksin Zakon”

Koji si ti kreten

“Koji si ti kreten brate, šta se cimaš oko svega? Kao da si ti plaćen da se cimaš oko svega i da menjaš svet! Gledaj svoja posla zabolete te za ljude!”

Da…
Kreten sam.
Kreten sam jer sam empata.
Kreten sam jer imam stav.
Kreten sam jer neću da zabadam glavu u pesak, nisam noj.
Kreten sam jer sa dokazao da mogu da menjam svet.
Za vas je to samo delić makrokosmosa ali za mene, za mene je to ceo svet.
Ja sam onaj isti kreten o čiji uticaj hoćete da se očešete kad treba nešto vama da se završi, izreklamira.
Kad treba vaš svet da menjam.
Živimo u istom svetu, podeljenom na male, sitne dimenzije.
Vaš svet je ranjiv isto koliko i moj.
Vi imate decu, vaša deca imaju decu, vaše sestre imaju decu, vaša braća imaju decu, vaši prijatelji imaju decu.
Juče dok smo prolazili Dunavskom ulicom, zapamtio sam Prosečnog Balkanca sa tuš tetovažama koji je sedeo sa dvoje male dece i ženom u poslastičarnici.
” Šta sad ovi hoće pička im materina!?”
Pacifizam, borba protiv nasilja…Da.
Samo neki ljudi drugačiji jezik ne razumeju.
Čekao sam da završimo “šetnju”, pa da se vratim i objasnim mu pred decom, šta to ovi hoće.
Buraz, ta deca gledaju šta ti radiš i kopiraju to!
To vaše “u se i u svoje kljuse” nas je i dovelo do ovog stanja.
Onda kenjate kakva je omladina i kako ih boli kurac za sve.
Pa tako ste ih vaspitali dragi moji roditelji.
Sve što dete vidi kod svoje kuće, to upija kao sunđer i sutra postaje vaša kopija.
Vi ste jako ponosni na to do jedne tačke.
Znate li kad vaše dece počinje da vam skače po živcima?
Onda kad u njemu prepoznate sebe.
Ono što je ovaj kreten primetio je i to da, roditelji često zavide svojoj deci na uspesima.
Da ih okolina daleko više ceni a roditelji banalizuju sve što dete uradi jer…Kako se opravdati pred sobom da je daleko više postiglo od vas?
Mislite da pričam gluposti zar ne?
To samo znači da sam ubo u centar.
Da sam šutnuo tamo gde najviše boli i da ste se prepoznali.
Žao mi je što dotični nije bio tamo kad sam se vratio.
Znate gde vam je druga očita greška?
To što ne komunicirate sa svojom decom, to što ne slušate njihove probleme koliko god smešni oni vama zvučali, to što nemate vremena da ih naučite, to što ne razvijate kod njih upravo tu želju za posebnošću.
Pravite decu da biste imali svoje klonove.
Meni je to bedno, patetično.
Sve ono što ste vi postigli ili niste, pokušavate da proživite kroz njih kako biste zadovoljili svoj ego i svoje frustracije.
Naravno ne mislim na sve roditelje, gađam isključivo one koji se u ovome prepoznaju.
Vi ste kreatori ovog sveta u kojem živimo.
Recite mi kako vam se sviđa ovaj svet?
Znate li definiciju ludila?
Citiraću Alberta Ajnštajna…Doduše više ću citirati Vaaz-a iz Far Cry:
“Definicija ludila je kad ponavljajući iste korake, očekujete da ćete dobiti neki drugi rezultat”.
Kapirate li?
Sve ste usrali i sad učite decu da budu kao vi, da oni useru sve do kraja.
Niste baš neki uzor.
Da li onda pametno vaspitavate svoju decu?
I onda sam ja kreten.
Kreteni su vam roditelji koji su napravili svoje kopije od vas:
Uf, jesam li opet grub i agresivan?
Zato trajem.
Zato ovoliko dugo imam živaca da sa svojim prijateljima pritiskam one gore, da se stane na put vršnjačkom nasilju.
Zato što za razliku od vas imam muda, da udarim šakom o sto i ustanem da odbranim interese VAŠE dece.
Zato me toliko mlađih prijatelja zove Ćale.
Zato što za razliku od vas, ja imam vremena da ih saslušam i posavetujem.

Naravno, nisam ni ja najbolji čovek.
Barem sam čovek.
Nisam ni najbolji uzor po mnogim kriterijumima ali ovakav kreten kakav jesam,
za vas sam Presveti Lestat Gianni.
I nisam sam…Možda šačica ljudi stoji uz mene svake nedelje i bori se za bolju budućnost ali je to šačica ljudi koja je spremna i sposobna da menja svet.
Da menja svest kako bi promenila svet.
Šačica ljudi koju boli suza i Tijaninih roditelja, i Zojinih roditelja, i Aleksinih roditelja, i Vukašinovih roditelja, i Mahirovih roditelja…Predugačak je niz.

Imao sam prilično loše mišljenje o sebi, imam ga i dalje.
Smatram da mogu bolje i da moram bolje ali…Ovih godinu i po dana konstante borbe za neki viši cilj, godinu i po dana velikih pobeda, jer velike zaista jesu su mi pomogli da shvatim da možda jesam loš ali dajem sve od sebe da budem bolji.

Upamtite, nemojte nikad dozvoliti da vas obeshrabre tuđi negativni komentari.
Ljudi stvari percipiraju spram zastupljenosti u medijima.
Nebitno da li ste ustali za rampe, za nečije dete, zbog nečijeg kućnog ljubimca ili odbačenu životinju.
Nebitno da li ste ustali sami ili imate podršku.
Ustali ste.
I to za šta ste ustali, možda je za vas sitna stvar, za nekog je to ceo svet i kosmos.
Mislite o tome.

P.S. Sad kad ste pročitali priču, zamolio bih vas nešto.
Uzmite svoj mobilni telefon i pošaljite 169 na 3030
Za Teodoru Milić

Bogalj Invalid ili Osoba sa invaliditetom?

Kad se priča o ljudima koji su hendikepirani u zemlji Srbiji, najbitnije je koji se termin koristi.
To je od ultra mega giga značaja.
Čim se dotakneš te teme odmah se sjate sveznajući, pravednici, vernici, empate…Licemeri sve u svemu i potpuno promaše temu.
E sad da li je promaše ili je odvuku u potpuno pogrešnom smeru namerno, to je već diskutabilno.
Nego da vas priupitam, postoji li neka organizacija, neko konkretno telo koje se bavi problematikom poboljšanja kvaliteta života, osoba sa hendikepom u ovoj zemlji?
Da li ste svesni da kad pitate odgovorne koji su zaduženi da daju odgovore na takva pitanja, dobijete odgovor da je sve to eto tako…Tako nekako u magnovenju.
Svako ima svoja neka tumačenja zakona.
Ne daj Bože da pitate za beneficije.
Pozovite onog, pa će vam on dati kontakt da pozovete onog, pa će vam on reći šta bi moglo.
Mene zaista ne zanima šta bi moglo niti šta bi trebalo, kao uostalom i većinu onih koji imaju sličan problem.
Mene zanimaju odgovori. Zanimaju me rešenja.
Kao što me ne zanimaju politička previranja i odgovori tipa, ovi ili oni su na vlasti pa znate to se sad čeka da se vidi…
Ne, ja ne mogu da čekam. Niti želim da čekam.
Meni će ove godine trideset i osma.
Prebacio sam više od tri decenije od onoga što je prognozirano.
Šta da čekam?
Koga?
Drage moje osobe sa invaliditetom, kako vam idu poslovi?
Imate li ih?
Kako se država stara o vama?
Ne mislim na ovu trenutnu vlast, mislim generalno?
Kojoj Srbiji ja da budem veran i koju otadžbinu da volim?
“Zapitaj se šta možeš ti da uradiš za otadžbinu…”
Hvala e…
Uradio sam više za nju nego mnogi ovi što hodaju.
Daleko više.
Šta ćemo sad?
Još uvek krajem meseca ista pesma.
Napeto je kao u pornićima.
Više se ne gleda šta će se kupiti, nego se gleda šta ovaj mesec nećemo moći sebi da priuštimo.
“Voli svoju zemlju”…Da, volim je samo njoj malo puca penis za mene i slične meni.
Duhovi.
Naravno tu smo pred izbore.
Nakon izbora smo iza marginalizovanih grupa.
I tako…Imam ja ideja. Imam i za knjigu, i za film.
Mogu da napravim i talk show.
Bio sam i motivacioni govornik čak.
Da…Imam ideja kako još više da pomognem ovoj zemlji ali je ova zemlja bezidejna kako da pomogne meni.
Volim moju zemlju…
Volim ali ću ipak početi da učim još jedan jezik, pored engleskog.

#nemanačemu