Asimilacija Arapskih i Afričkih Izbeglica

Muslimanski roditelji tražili su ukidanje svinjetine u svim školskim kantinama jednog predgrađa Montreala. Gradonačelnik Montreala u predgrađu Dorval je odbio, a gradskim službenicima poslao poruku da svim roditeljima objasne i zašto:

“Muslimani moraju shvatiti da se moraju prilagoditi Kvebeku i kanadskim običajima, tradicijama, načinu života, jer je to država u koju su odlučili useliti. Oni moraju shvatiti da se moraju integrisati i učiti živeti u Kvebeku. Moraju shvatiti da ONI moraju promeniti svoj stil života, a ne Kanađani koji su ih tako velikodušno primili. Moraju shvatiti da Kanađani nisu ni rasisti ni ksenofobični, prihvatili su mnoge migrante i pre muslimana (dok obrnuto ne vredi, u tim muslimanskim državama ne prihvataju nemuslimanske migrante). Činjenica da ovde ima više naroda ne znači da su Kanađani spremni da se odreknu svoga identiteta i svoje kulture. A Kanada je zemlja dobrodošlice. Na kraju, oni moraju shvatiti da i u Kanadi sa svojim jevrejsko-hrišćanskim korenima, božićnim drvcima, crkvama i verskim festivalima – religija mora ostati u privatnom domenu. Opština ima pravo da odbije bilo kakve ustupke za islam i šerijat. Za muslimane koji se ne slažu sa sekularizmom i ne osećaju ugodno u Kanadi, postoji 57 lepih muslimanskih zemalja u svetu, većina njih spremna je da ih primi raširenih ruku u skladu sa šerijatom. Ako si izabrao svoju zemlju za Kanadu, a ne ostale muslimanske zemlje, to je zato što si smatrao da je život bolji u Kanadi nego drugde. Zapitaj se samo jednim pitanjem: ” Zašto ti je bolje ovde u Kanadi nego tamo odakle si došao?” Kantina sa svinjetinom jeste i ostaće deo naše kulture.”

Pametnome dosta i za nauk svima koji su zaboravili na dobru staru “Kad si u Rimu – ponašaj se kao Rimljanin.”

Ovaj tekst se munjevito širi Fejsbukom.
Moram da priznam da mi je izuzetno zanimljiv.
Zanimljiv mi je iz prostog razloga jer ako to isto primenite na ljude koji su izbegli tokom našeg građanskog rata bilo gde, onda vas smatraju fašistom.
Tako da mi je malko nejasno, o čemu se sad ovde radi.
Da li su to dvostruki aršini ili se to samo odnosi na izbeglice iz Afrike?
Mislim, kako ste došli do ovih zaključaka, kojim putem?
Nisam sad siguran, da li je gore pomenuti tekst, govor mržnje ili je govor razuma?
Treba li se asimilirati i biti Rimljanin kad ste u Rimu ili je to onda gubljenje nacionalnog identiteta?
Kako sad rešiti ovu problematiku?
Težimo li ka multikulturalnom društvu ili ipak volimo da budemo homogeno društvo?
Dobro razmislite, šta je pravi odgovor.
Kada razmislite primenite to na sebi.
Onda ponovo razmislite o tome, kakav je vaš stav po tom pitanju.
Sudite li olako?
Pre nego što to uradite, upamtite jednu stvar.
Drugi kraj batine kojom sudite, vrlo lako može da presudi vama.

Mislite o tome.

I sad vam je Žika đubre

Digla se kuka i motika na Žiku Šarenicu jer je ponovo ispalio preglupe, bezobrazne, ponižavajuće, šovinističke komentare intervjuišući decu.
Pošto se podigla frka na društvenim mrežama, sad smo svi šatro u šoku.
Da u zemljici Srbijici jedan voditelj javno kaže nešto što diskriminiše nekog.
WOW!
ŠOKANTNO!
JEZIVO!
VIDEO
SLIKA
PIČKE I KROMPIRAČE.
Ok, Žika je to što je. To je odavno svima jasno.
Recite mi šta vas je konkretno šokiralo?
Decom se ne bavite, a i kad se bavite bolje da ih pustite na miru jer očigledno radite nešto jebeno jako pogrešno.
Pogledajte kako se klinčadija ponaša na ulici?
Nebitno da li muška ili ženska.
Jedni drugima se obraćaju sa kurvo moja ili pederčino.
Zezanje, deca pričaju svojim slengom.
Da li je to baš tako?
Deca vam gledaju Farme i Parove pa se bahate?
Paaaa, opet greška.
Deca gledaju vas kako se ponašate i usvajaju vaš obrazac ponašanja.
Pali li se lampica?
Ovo je ovde Balkan pa je ok žene tretirati kao stoku.
Ne samo žene, ljude bilo kog pola je ok zajebavati, ponižavati ako se razlikuju po bilo čemu.
Makar to bio drugačiji muzički ukus.
Prijaviste li komšije koji imaju podstanare?
Prijaviste li da im možda viri bostan par cm duže na tezgi?
Pojačavate li zvuk na tv-u, da ne čujete krike dok pijani, nadrkani komšija se iživljava na ženi i deci?
Teško žive pa jebeš ga mora malo sebi dati oduška.
Prošao je kroz svašta u životu, pa znaš razumljivo je da malo pukne.
Sinčina tretira devojke kao da ih je platio za poslovnu pratnju ali valja to malo.
Da oseti da je muško.
Udari mu krv u glavu, znaš to su te godine. Pubertet i to.
Zaboravio sam ostatak izgovora a znam da sam ih čuo još…
Da ne zaboravimo i onaj dosta omiljen kod nas, kad dete urniše komšiluk:
“Ma ko ih jebe, oni su Mađari, Bosanci, Crnogorci, Šiptari, Cigani…”
Dopišite slobodno po svom nahođenju.
Kakav primer bre dajete deci?
Pogledajte Nemačku pre koji dan.
Iživljavali se na klincu godinama i BAM!
To navodim kao primer jer eto, desi se i u uređenoj zapadnoj državi.
Šta mislite kakvo je stanje onda kod nas?
A zašto se to dešava?
Zbog još jednog izgovora.
Nije moje dete takvo.
Mhm, nije?
Ni deca koja su mene u osnovnoj psihički zlostavljala nisu bila takva.
Da li osećam bes prema njima?
Nikako.
Drugačije nisu znali jer ih niko nije drugačije vaspitao.
Za svaki zločin nad ženama, decom, životinjama sami smo krivi.
Kolektivno kao društvo, zato što negujemo bolest.
I sad vam je Žika đubre?
Žika je samo posledica.
Cela nacija je uzrok.
Žika treba da bude sankcionisam ali tu ne sme da se stane.
Ne sme jer u suprotnom vrlo brzo će neki novi Žika imati još gori komentar.
I ne samo komentar.
Svaki IZAM je bolest.
Počnite da ih lečite.

P.S. Usvojite već jednom Aleksin Zakon.
P.P.S. Pošaljite sms 169 na 3030 za Teodoru Milić

I naravno PRAVDA ZA VUKAŠINA

Postoje ti neki posebni ljudi…

kadtisinavristi

Postoje ti neki ljudi koji vas uce da postanete bolji ljudi no sto jeste. Pokazuju vam to svojim delima. Pokazuju vam to jer se i oni svakoga dana usavrsavaju cineci nesto dobro. Pritom ne mislim da cine samo za sebe, vec za sve ljude i sva ziva bica oko sebe. Imati takve ljude za prijatelje koji su istrajni u svojim idejama, ali najpre i u borbama, verujte mi retkost je. Imati takve ljude koji ce vas naterati svaki dan da se zamislite nad svim sto jeste ili niste uradili. Imati takve ljude koji vas teraju na razmisljanje. Imati ljude koji u vama bude nadu. Imati ljude koji u vama bude veru. Imati ljude zbog kojih verujete da postoji bolje sutra.

Cuvajte ih, retki su.

Prvi ce vam se naci kad vam je najteze, prvi ce vam pruziti pomoc, podrsku. Prvi ce vas posavetovati. Prvi ce sve jer su pravi. Cuvajte…

View original post 228 more words

I da bude mir u svetu

Ja bih želeo da su svi ljudi srećni, da pobedi dobro i da bude mir u svetu…
Ova rečenica je ok, ako imate desetak godina.
Da li znate tačnu sumu novca koji se potroši godinje u svetu, na vojnu industriju a koliko se potroši novca na istinsko pronalaženje načina da se iskorene neke ozbiljne bolesti ili da se rešim problem siromaštva i gladi?
Naravno da ne znate jer, niko ne zna. Nešto kao Brega:”Niko ne zna, šta to sija…”
Želim da verujem, kako se problem bolesti, gladi i slično zaista rešava.
Želim ali mi svakodnevnica govori drugačije.
Rat je ozbiljan biznis. U njemu nema ničeg drugog do interesa.
Interesa onih koji ga pokreću, potpiruju i brinu se da plamti.
Biznis u kojem ne postoji boja kože, nacionalnost, kolektivni interes.
To je priča koja se servira onima, koji su potrošna roba.
Koji treba da okrvave svoje ruke, zarad tuđeg interesa.
Zato rat prati uvek ozbiljna medijska mašinerija.
Cela ta mašinerija puno košta.
Ponovo biznis.
Bez dobre propagande i medijske manipulacije, nema ni profitabilnog rata.
Mediji su tu da vam kreiraju mišljenje. Tu su da vam opravdaju jedan bezumni čin, kakav je rat.
Tu su da generalizuju i dehumanizuju.
Kao Kaster i ekipa svojevremeno.
“Dobar Indijanac je mrtav Indijanac” jer kako može jedan Pagan, mnogobožac da bude dobar čovek?
Kako neko ko se brani od naše invazije i pokušava da sačuva teritorije koje smo juče pronašli a polažemo pravo na njih, može da bude uopšte ljudsko biće?
Mi verujemo u Boga a oni u Manitua, smešni divljaci.
Naš Bog je pravi a njihov Manitu izmišljen.
Oni ne zaslužuju da žive jer…BOG JE VELIK!!!!
Ajde ovu poslednju rečenicu napišite na Arapskom ili je pročitajte u glavi.
Ubeđen sam da znate kako se izgovara.
Odlična manipulacija, zar ne?
Taj isti Kaster i ekipa se onda na Litl Big Hornu zaleteše na one silne Indijance.
Odnos je bio 1 prema 10 u korist Indijanaca.
Kaster je to odlično znao. Kao što je znao da ako sačeka malo, stići će pojačanje.
Kaster je odlučio da žrtvuje tih stotinjak golobradih mladića koje je imao pod svojom komandom.
Kaster je imao lični interes za to.
Ako pobedi i makar natera na povlačenje Indijance, dokazao bi da je fantastičan strateg.
Ako izgubi, ući će u legendu.
Sasvim dovoljno.
Taj hrabri predvni samoubilački nastrojeni General.
Problem je u tome što tim činom nije žrtvovao svoj život.
Koliko vas zna imena ostalih učesnika te bitke?
Kaster je otišao u tu neku grotesknu legendu(jer upamtite, on je tu bio okupator), svi ostali koji su morali da slede njegova naređenja i bolesnu ambiciju su, otišli pa…U kurac, da se ne lažemo.
Uz malu dozu patetike, eto blokbastera.
Hrabri mali remorker je svesno otišao u smrt.
To što je bio obični samoživi terorista, to za istoriju nije bitno.
Tu dolazimo ponovo do medijske manipulacije i do dehumanizacije.
Srpske civilne žrtve nisu ljudi. To nisu civili. Ma nebitno i da su vojnici ali oni su cifra.
Statistika.
Za svetske oči uprte u dešavanja kod nas, bilo je bitno da su NATO avioni se bezbedno vratili u svoje baze.
Srpske žrtve su pomenute kao “kolateralna šteta”.
Iako su imali svoja imena i prezimena.
Iako su bili nečija deca.
Iako su i oni sami bili nekome brat, sestra, majka.
Iako su nekima od njih deca ostala siročad.
Ne možeš tako plasirati vest. Gledaocu ili čitatelju je neprijatno to da čita.
Oni su kolateralna šteta. Kako to nevino i naivno zvuči.
Onda je to već manje bitno.
Lakše se proguta.
Da smo mi uložili malo više kinte u medijski rat, oni bi imali svoja imena.
Bili bi civilne žrtve bezumne agresije.
Da smo, ali jebeš ga. Nismo.
Znate li kada će doći mir? Kada će svi ljudi biti jednaki?
Nikada.
Možda samo u predahu između dva pokolja.
Kako drugačije opravdati sve te pare uložene u biznis.
Da, biznis je ponavljam u ovom slučaju, rat.
Najprofitabilniji biznis na svetu.
Pa, kako ga se onda odreći?
Čemu mir ako nema rata?
Čemu dobro ako nema zla?
Jedno bez drugog gube na smislu.
Potrebni su jedno drugom.
Dokle god je nemaštine, nepravde, ličnih ciljeva mir je presmešna iluzija.
Da vam pojednostavim.
Dokle god je ljudske rase na planeti, mir je potpuna glupost.

 

 

 

 

Što bi Cane rekao: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

Recite mi, šta nam to formira mišljenje?
Razmišljamo li uopšte ili gutamo ono što nam se servira?
Svako malo čujem one najglasnije, kako pričaju o tome da nam je novinarstvo dno dna i da ne postoje vise oni pravi, nezavisni novinari.
Onda te iste vidim kako se informišu putem Njuz Neta, Tarzanije, Dnevnjaka.
Sve što pročitaju na društvenim mrežama, uzimaju zdravo za gotovo.
To su mahom ovi intelektualci, što su neki veliki DR MR i završili su te neke velike škole.
Oni isti što dve nedelje nisu uspeli da shvate da “Neće ona niđe!”, nije bilo u sklopu ankete nikakve televizije, već skeč koji su momci i devojke iz Dnevnjaka uradili, kako bi skrenuli pažnju upravo na tu našu plitkost i podređenost, svakodnevnim stereotipima.
Zašto se nadrkavate na novine koje dižu tiraže sebi, neprikladnim naslovima, tekstovima, snimcima, slikama kad, to je upravo ono što narod želi?
Da nije tako, ne bi se to radilo. Prosto i jednostavno.
Zakon ponude i potražnje.
Kako to misliš da nije validno to što se piše po internetu i reklamira?
Pa eno za onaj proizvod su čak snimili i svedočenje o njegovoj efikasnosti!
Lepojka iz Pičkojevaca Donjih je ispričala pred kamerom svoju ispovest i rekla da je to baš super!
Zašto bi se novinari cimali uopšte sa istraživanjem validnih izvora informacija, kada je to za narodne mase potpuno nebitno?
Bitno je da se piše, da se piša po svemu i svima.
Zašto dolazi do toga?
Iz prostog razloga, zato što smo zadojeni gnevom i besom prema svima.
Zato što smo prilično nerealni kada sagledamo svoje vrline i tuđe mane.
Fali nam samokritičnost.
Meni konkretno često prebacuju da sam neobjektivan.
To je u potpunosti tačno.
Zato i napominjem da sve što napišem je moj lični stav.
Moj pogled na svet.
Niko od nas nije operisan od loših dana, od trenutaka malodušnosti, od stresa i svakodnevnih frustracija.
To ne znači da ne bismo trebali da radimo na sebi.
To ne znači ni da je svako sposoban da napreduje u bilo kom pogledu.
Da se vratim na priču o raznim portalima koji kreiraju mišljenje ljudi sa društvenih mreža.
Takvi portali su odlični, potrebno je da tako nešto postoji jer, oni su ti stvaraju balans.
Oni kroz šalu, sprdnju i cinizam kritikuju ovo, ovakvo društvo.
Obožavam kad vidim upravo one koje prozivaju u svojim tekstovima, kako te iste tekstove dele, tako samouvereni i osioni, da ne shvataju kako su oni upravo, meta te kritike.
Skroz mi je simpatično kada vidim koliko smo puni sebe a živimo, kako živimo.
Pogledajte samo šta se najviše čita, gleda, gugla u ovoj zemlji.
Koliko smo svi komplet nerealni, još i dobro živimo.
Lažne diplome, lažno znanje, lažno zvanje, lažni političari, lažni lekari, lažni ljudi, lažna zemlja!
Koren svega toga, svega što nas se dešava je nemaština.
Da, nemaština ali ona u glavi.
Kačimo zastave zemalja pogođenim terorizmom, po društvenim mrežama ali urlamo: UBIJ KURVU!!!
Svaki put kad se desi neka tragedija u kojoj stradaju žene, tu oko nas.
Glumimo vernike a Bogu se isključivo molimo da, komšiji crkne krava.
Dobro ponekad i nama da crkne krava, da ono govno od komšije ne dođe kod nas da kupi mleko.
Odakle tolika Mizoginija?
Od ratova, sankciija, nemaštine?
Bojim se da su to samo izgovori.
Mizoginija se kao pojava u našem društvu neguje.
Prenosi sa kolena na koleno.
Ona nije samo društveno prihvatljiva, nego je to jako bitna odlika današnjih “muškarčina”, “pravih muškaraca”.
Nadam se da oni koji čitaju ovaj tekst, shvataju da je mržnja tog tipa zapravo otkriva jednu bitnu stvar.
Muškarci koji mrze žene su zapravo patetični oblici života, koji iz različitih razloga zapravo imaju veoma nisko mišljenje o sebi.
Osećaju mržnju prema sebi.
Razlozi za to su šaroliki i o njima ću pisati drugi put.
Ponovo ću se vratiti na temu medija i komentatora.
Tu postoji jedna spona koja je veoma zabrinjavajuća.
Svaki portal ima svog administratora, koji odobrava komentare.
Šta vam to govori?
Pa, to govori veoma jednostavnu stvar.
Kao po dogovoru, admini puštaju takve komentare u javnost.
Odgovara im takva slika našeg društva.
Kao da ne shvataju koliku štetu mogu time da nanesu.
Kao da ne shvataju da to što je napisano, može da bude okidač za nove tragedije.
Drugi kraj spone čine mediji.
Oni su ti koji forsiraju: SKANDALOZNO. ZASTRAŠUJUĆE. OKRENUĆE VAM SE ŽELUDAC.
Svi smo do sada primetili da se insistira na što krvavijim detaljima nesreća, ako je moguće da budu propraćeni što brutalnijim snimcima ili grafičkim prikazima.
Opšta trka da se budućim krvnicima u što sitnije detalje objasni, kako da neki sledeći masakr odrade što jednostavnije.
Posebno volim kad se apostrofiraju greške masovnih ubica ili silovatelja.
Mali podsetnik za njihove sledbenike i fanove gde da ne pogreše sledeći put.
Ono gde svi mi grešimo, to su društvene mreže.
Na njima se ogolimo u detalje.
Pišemo u kakvom smo psihičkom i emotivnom stanju.
Slikamo se svaki dan po mestima, na kojima smo česti gosti.
Ostavljamo svoj psihički profil, sa sve svakodnevnim rutinama i putokazom, kako nas pronaći na koji način nam prići.
Šta mislite, koliko Predatora u ovom trenutku analizira vaše profile na društvenim mrežama?
Šta mislite koliko Predatora zapravo, imate među svojim prijateljima na društvenim mrežama?
Koliko ih zapravo imate u svom životu?
Sa koliko njih se dopisujete ili pijete kafu u ovom trenutku?
Koliko njih zna gde vam se nalazi dete, unuče?
Gorak ukus…