Što bi Cane rekao: Da li veruješ meni ili misliš svojom glavom

Recite mi, šta nam to formira mišljenje?
Razmišljamo li uopšte ili gutamo ono što nam se servira?
Svako malo čujem one najglasnije, kako pričaju o tome da nam je novinarstvo dno dna i da ne postoje vise oni pravi, nezavisni novinari.
Onda te iste vidim kako se informišu putem Njuz Neta, Tarzanije, Dnevnjaka.
Sve što pročitaju na društvenim mrežama, uzimaju zdravo za gotovo.
To su mahom ovi intelektualci, što su neki veliki DR MR i završili su te neke velike škole.
Oni isti što dve nedelje nisu uspeli da shvate da “Neće ona niđe!”, nije bilo u sklopu ankete nikakve televizije, već skeč koji su momci i devojke iz Dnevnjaka uradili, kako bi skrenuli pažnju upravo na tu našu plitkost i podređenost, svakodnevnim stereotipima.
Zašto se nadrkavate na novine koje dižu tiraže sebi, neprikladnim naslovima, tekstovima, snimcima, slikama kad, to je upravo ono što narod želi?
Da nije tako, ne bi se to radilo. Prosto i jednostavno.
Zakon ponude i potražnje.
Kako to misliš da nije validno to što se piše po internetu i reklamira?
Pa eno za onaj proizvod su čak snimili i svedočenje o njegovoj efikasnosti!
Lepojka iz Pičkojevaca Donjih je ispričala pred kamerom svoju ispovest i rekla da je to baš super!
Zašto bi se novinari cimali uopšte sa istraživanjem validnih izvora informacija, kada je to za narodne mase potpuno nebitno?
Bitno je da se piše, da se piša po svemu i svima.
Zašto dolazi do toga?
Iz prostog razloga, zato što smo zadojeni gnevom i besom prema svima.
Zato što smo prilično nerealni kada sagledamo svoje vrline i tuđe mane.
Fali nam samokritičnost.
Meni konkretno često prebacuju da sam neobjektivan.
To je u potpunosti tačno.
Zato i napominjem da sve što napišem je moj lični stav.
Moj pogled na svet.
Niko od nas nije operisan od loših dana, od trenutaka malodušnosti, od stresa i svakodnevnih frustracija.
To ne znači da ne bismo trebali da radimo na sebi.
To ne znači ni da je svako sposoban da napreduje u bilo kom pogledu.
Da se vratim na priču o raznim portalima koji kreiraju mišljenje ljudi sa društvenih mreža.
Takvi portali su odlični, potrebno je da tako nešto postoji jer, oni su ti stvaraju balans.
Oni kroz šalu, sprdnju i cinizam kritikuju ovo, ovakvo društvo.
Obožavam kad vidim upravo one koje prozivaju u svojim tekstovima, kako te iste tekstove dele, tako samouvereni i osioni, da ne shvataju kako su oni upravo, meta te kritike.
Skroz mi je simpatično kada vidim koliko smo puni sebe a živimo, kako živimo.
Pogledajte samo šta se najviše čita, gleda, gugla u ovoj zemlji.
Koliko smo svi komplet nerealni, još i dobro živimo.
Lažne diplome, lažno znanje, lažno zvanje, lažni političari, lažni lekari, lažni ljudi, lažna zemlja!
Koren svega toga, svega što nas se dešava je nemaština.
Da, nemaština ali ona u glavi.
Kačimo zastave zemalja pogođenim terorizmom, po društvenim mrežama ali urlamo: UBIJ KURVU!!!
Svaki put kad se desi neka tragedija u kojoj stradaju žene, tu oko nas.
Glumimo vernike a Bogu se isključivo molimo da, komšiji crkne krava.
Dobro ponekad i nama da crkne krava, da ono govno od komšije ne dođe kod nas da kupi mleko.
Odakle tolika Mizoginija?
Od ratova, sankciija, nemaštine?
Bojim se da su to samo izgovori.
Mizoginija se kao pojava u našem društvu neguje.
Prenosi sa kolena na koleno.
Ona nije samo društveno prihvatljiva, nego je to jako bitna odlika današnjih “muškarčina”, “pravih muškaraca”.
Nadam se da oni koji čitaju ovaj tekst, shvataju da je mržnja tog tipa zapravo otkriva jednu bitnu stvar.
Muškarci koji mrze žene su zapravo patetični oblici života, koji iz različitih razloga zapravo imaju veoma nisko mišljenje o sebi.
Osećaju mržnju prema sebi.
Razlozi za to su šaroliki i o njima ću pisati drugi put.
Ponovo ću se vratiti na temu medija i komentatora.
Tu postoji jedna spona koja je veoma zabrinjavajuća.
Svaki portal ima svog administratora, koji odobrava komentare.
Šta vam to govori?
Pa, to govori veoma jednostavnu stvar.
Kao po dogovoru, admini puštaju takve komentare u javnost.
Odgovara im takva slika našeg društva.
Kao da ne shvataju koliku štetu mogu time da nanesu.
Kao da ne shvataju da to što je napisano, može da bude okidač za nove tragedije.
Drugi kraj spone čine mediji.
Oni su ti koji forsiraju: SKANDALOZNO. ZASTRAŠUJUĆE. OKRENUĆE VAM SE ŽELUDAC.
Svi smo do sada primetili da se insistira na što krvavijim detaljima nesreća, ako je moguće da budu propraćeni što brutalnijim snimcima ili grafičkim prikazima.
Opšta trka da se budućim krvnicima u što sitnije detalje objasni, kako da neki sledeći masakr odrade što jednostavnije.
Posebno volim kad se apostrofiraju greške masovnih ubica ili silovatelja.
Mali podsetnik za njihove sledbenike i fanove gde da ne pogreše sledeći put.
Ono gde svi mi grešimo, to su društvene mreže.
Na njima se ogolimo u detalje.
Pišemo u kakvom smo psihičkom i emotivnom stanju.
Slikamo se svaki dan po mestima, na kojima smo česti gosti.
Ostavljamo svoj psihički profil, sa sve svakodnevnim rutinama i putokazom, kako nas pronaći na koji način nam prići.
Šta mislite, koliko Predatora u ovom trenutku analizira vaše profile na društvenim mrežama?
Šta mislite koliko Predatora zapravo, imate među svojim prijateljima na društvenim mrežama?
Koliko ih zapravo imate u svom životu?
Sa koliko njih se dopisujete ili pijete kafu u ovom trenutku?
Koliko njih zna gde vam se nalazi dete, unuče?
Gorak ukus…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s