Kalifornikacija

Da, Kalifornikacija.
Fan sam Gospodina Mudija, zato što me podseća na neku modernu verziju velikog Bukovskog.
U početku me je podsećao na jeftinu mušku verziju Seks i Grad.
Zaista ima te slatkojebivo, šizofrenično-patetične momente, uglavnom u prvoj sezoni.
Ima ta jedna epizoda u trećoj sezoni kada dolazi Zloz, Mudijev ortak iz detinjstva.
Odlično obrađuje onaj momenat odrastanja.
Većina nas je bila u toj situaciji. Oduševljeni ste idejom da ćete napokon videti neku izuzetno dragu osobu, koja vam je možda bila čak idol ili uzor kad ste bili klinci.
Onda ta osoba dođe i vi shvatite da vaš sjebani život i nije toliko sjeban.
Da ste, želeli vi to da priznate sebi ili ne, ipak preboleli te neke dečije bolesti.
To se posebno dešava onima koji su iz male sredine ili iz jednog zatvorenog društva, ušli u svet “velikih”.
Zajeban je taj proces odrastanja. U glavi vam je prisutna ta misao kako ćete uvek ostati dosledni sebi i nekim svojim principima, stavovima, željama iz mladosti ali PRC!
Dogodi vam se život!
To shvatite tek kad vas poseti tako neki duh prošlosti, koji je bio prekul u vreme vaše adolescencije.
Shvatite da više ne igrate u istoj ligi.
Da to nije isti film u kojem ste glavni glumci.
Da su oni ostali u nekoj srpskoj verziji Trejnspotinga, koju je pokušao da režira Radoš Bajić a vi…Vi ste dobili ulogu u nekom ostvarenju Tima Bartona( Morao sam, njegov sam veliki fan).
Kad to kažem, nijednog trenutka ne mislim na razliku u finansijama.
Zapravo često se ovde desi da ti, koji imaju najviše love zapravo nikad ne izađu iz uloge Del Boja iz Mućki.
Pare vam ne donose harizmu, vaspitanje, empatiju…
Pare od vas ne prave nužno čoveka.
Kad vam se to dogodi, zapitate se jednu stvar.
Da li su oni ostali dosledni sebi?
Da li ste vi izdali svoje dečije snove i pretvorili se u nešto što nikako niste planirali?
Da li je život seks, droga i rokenrol?
Dobro, ovde je uglavnom pipkanje svog polnog organa, kombinacija babinog Artana i Vinjaka i po koja pesma od Ipčeta Malog Ramba.
Da li evolucija donosi ubijanje dečijih snova kao neželjeni efekat ili dečiji snovi treba da ostanu upravo to što jesu?
Snovi za neke nove klince koji dolaze?
Da li možete da pronađete zadovoljavajući balans između snova deteta i realnosti odrasle osobe?
Da li treba uopšte puštati nazad u život ljude, koje smo odavno prerasli kao Kristofer Robin-Vini Pua?
Da li je zaista potrebno da čovek odraste i ako jeste, u kojoj meri je zapravo najbolje da zadrži ono malo deteta u sebi?
Da li to dete odrasta sa vama ili se hrani nesigurnošću, besom i inatom?
Postajete li ljudi ili derišta?
Nekome je život Moj rođak sa sela, nekome Kalifornikacija.

Advertisements

2 thoughts on “Kalifornikacija

  1. omiljena pesma moje drugarice Sanje koja je koristila artane vise nego sto treba…Posle se bacila pod voz, kad je putovala da se vidimo. Ja u Rumi, ona u Mitrovici. Zbog te pesme, ja sam uvek dete. Dobar tekst

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s