Rekao je GGM da je Ljubav jedan od Demona

Šta je zapravo Ljubav i na šta nas tera?
Do čega nas dovodi?
Koliko puta smo se opekli u ovom prekratkom životu zbog zablude o Ljubavi?
Ljubav bez tuge i bola zapravo i nije Ljubav.
Jebeš Ljubav ako se ne završi u neku ruku tragično.
Gde je tačno granica koja razdvaja tu iracionalnu zaljubljenost i pravu, istinsku, uzvišenu Ljubav?
Nekako sam navikao da je pišem velikim početnim slovom…Nisam siguran da li bi trebalo tako. Mislim znam da nije po pravopisu ali jebiga, razumete me.
Gde je granica između Ljubavi, bola, destrukcije, autodestrukcije…
Da li je Ljubav zaista vredna tolike žrtve?
Ne znam…Ako je trudnoća, drugo stanje onda je za mene zaljubljenost Treće Stanje.
Koliko taj osećaj samo pomuti mozak…Daleko jači opijat od požude.
Da li Ljubav zaista postoji ili je to samo neka vrsta opsesije?
Znam da navika nije jer je to stanje daleko, daleko snažnije od navike.
Da li volimo jer smo voljeni ili volimo da bismo bili voljeni?
Volja…Voljeni…Voglio…Hah sad kao Stojičić u glavi imam soundtrack za ovu priču.
E moj Jokiću sve te jeblo, dokle me je dovela tvoja priča.
Šta mi uopšte znamo o Ljubavi?
Šta znamo o energiji?
Da li je Ljubav samo energija i da li se dvoje ljudi prepozna u ovom životu jer su se njihove energije ili ako vam lepše zvuči duše, prepoznale iz nekih od onih života?
Da li se mi stvarno tražimo po okeanima vremena?
Ni Vreme ni Ljubav nisu svesni nas.
Mi smo u oku Vremena samo jedan treptaj, a za Ljubav smo samo još jedna u nizu uloga.
Ne znam koliko vam je jasno o čemu i zašto pišem…
Nije ni bitno.
Rade je to daleko lepše objasnio, pa kliknite na link…
Iza Plavih Očiju – Hteo Sam

Beži

Mrak, oktobarsko veče.
Magla svud oko mene, gusta kao paukova mreža na dedinom tavanu na koji niko decenijima kročio nije.
Mrak…
Jeza mi se spušta niz kičmu polako, kao kad gledate kapljice infuzije koja se sliva niz cevku do vaše vene.
Nekakav težak miris je u vazduhu. Ne znam, mislim da je Sumpor.
Preseca me zvuk koji se razleže iza mojih leđa…
Šta je bre ovo?!?
Nisam siguran da li su koraci ili je topot, odzvanja mi u ušima.
Tačno ću doživeti infarkt, osećam kao da mi srce pulsira u grlu.
Ženski krik se čuje, neko vrišti: “BEŽI!”
Ne znam uopšte, da li se to na mene odnosi!?
Ubrzavam. Gde bre da bežim, kad ne znam više u ovoj magli ni gde sam?!
Trčim koliko me noge nose!
Čujem iza sebe nešto što mi liči na groktanje divlje svinje…
Definitivno nisu koraci. Kako je divlja svinja završila u Novom Sadu?!
Onaj ženski glas i dalje vrišti negde iza mene!
Zapeo sam o nešto. Padam jebote! Tačno će me neka kola pregaziti.
Ne čujem ništa. Žmurim ležeći na leđima.
Dobro je.
Sešću malo da uzmem vazduha.
Dupe me boli od pada…
Na trenutak sam opazio perifernim, dva oka.
Skače. Zariva svoje oštre zube u mene, kida mi deo ruke.
Zašto ne progovaram? Verovatno sam u šoku, zato nema ni bola.
Pokušavam da ustanem.
Okrećem leđa svom krvniku.
Korak, dva, tri koraka.
Nešto me obara sa leđa i pada zajedno sa mnom.
To je to.
Osećam očnjake u svom vratu, osećam nešto toplo ispod glave…
Pa,da…Krv. Moja krv. Otkida mi meso sa obraza, čujem kako žvaće…
Trzam se, opet padam.
Mrak je, napipavam prednji točak svojih invalidskih kolica.
Dobro je, nisam trčao.
Dobro je, ne hodam.
Ne bi trebalo da pijem…

Rekla je…

Rekla je da me voli.
Rekla je da ne brinem.
Rekla je da mora da ide tamo, jer je sigurna da će joj tamo biti mnogo bolje.
Rekla je da joj je nije ni najmanje žao što ja ostajem.
Rekla je da moram to da razumem.
Rekla je da moram da pazim kako se hranim i da pijem lekove na vreme.
Rekla je da ne upamtim nju, nego mirise, osećanja i dodire.
Rekla je da će ona pokušati što duže da upamti svaki sekund, zvuk i boju.
Rekla je da je presrećna zbog…Zapravo nije rekla ništa.
Ništa od ovoga. Samo je nepomično ležala ispod bolničkog čaršava, koji joj je prekrivao celo telo.
Rekla mi je jednom da ima puno toga da mi kaže ali da moram biti strpljiv, reći će mi kad za to, dođe vreme.
Vreme ne postoji.
Vreme se ne kreće onako kako bismo mi to želeli.
Vreme prolazi mimo nas, kao što ne teče reka nego voda u njoj.
Davimo se u iluziji vremena koju smo stvorili, kao u mutnim virevima Dunava.
Kiša je, slobodno se rasplačite na ulici, malo ko će primetiti.
Koliko loši smo postali, svakako bi retko ko primetio.
Oktobar je, počinju velike kiše…

Nedojebani

Šta mislite odakle ovoliko nasilja u našem društvu?
Šta mislite zašto toliko iživljavanja nad decom, starijima i nad životinjama?
Pa zato što mrzite sami sebe.
Zato što ste jadni, bedni i nadasve nedojebani.

Da, nedojebani. Au jebote opet psujem.
Pa za bolje i niste. Nebitno da li učestvujete u nasilju ili se pravite da ono ne postoji.
Upravo posmatrača se i najviše gadim.
Psihopate iz prikrajka.
Životinju kad vam smeta imate muda da otrujete.
Dete kad vam smeta imate muda da udarite.
Kad vidite da vas je džip zagradio ili neka bolja kola,
e tu ćutite kao pičkice.
Kompleksaši smrdljivi.
O političarima koji vas više i ne krešu nego vam samo daju neomašćen veliki dildo i sačekaju da ga sami sebi nabijete u dupe, da i ne govorim.
Mrš!

Nemate petlje barem glas da podignete, barem anonimno da prijavite kad vidite, čujete, znate ko je nasilnik.
Gledaju vas bre vaša deca i šta mislite kako se osećaju kad vide, kolike sitne duše su im roditelji?
S obzirom da ćete im svakako ostaviti nesagledive posledice na psihu, potrudite se barem da ih vaspitate drugačije.
Da budu drugačiji od vas.
Samo obratite pažnju da ne skrenu u drugu krajnost jer to je veoma čest slučaj.
Izrodi uglavnom rađaju nove izrode, majke mi!
Eno Marčelo to odrepovao davnih dana.
Marčelo skapirao. Svaka čast za Marka.
Budite i vi malo kao Marko.

Nego da se osvrnem na situaciju od pre koji dan.
Ukinuli su Daška i Mlađu.
Društvene mreže su gorele i šta sad?
Sećate li se Dareta i Mareta?
Sećate li se Olje Bećković?
E da jebem ti! Ne znam da li znate da su ubili Premijera Srbije?
Ubili Zorana Đinđića…I?
Šta znamo o tome?
Ko je nalogodavac, podstrekač?
Raspala se Jugoslavija.
Raspala se Srbija.
Raspadate se i vi.
Da li smo kao narod stali iza bilo kog našeg interesa?
Da li smo ga odbranili do kraja?
Nismo rođaci.
Tu i tamo neki pojedinci nešto urade zarad sveopšte dobrobiti, šta je sa narodom?
To je taj prezajeban ratnički, viteški narod.
Čim se popije malo, veseli se uz Đurđevdan i Vidovdan…
Ko da vam otme iz vaše duše Kosovo, tako a?
Zajebano pevate i onda ste puni sebe, porastete u svojim očima.
Onda ste skroz, ubij-zakolji i izlupaj neku pekaru.

Koliko smo sjeban narod na skali od 1 do svi smo za neku hospitalizaciju u ustanovi zatvorenog tipa?
Ćutimo?
Ma nema veze, napišite mi negde u komentaru” Kud plovi ovaj brod?”
Sačekajte da krene Moji su drugovi od Bajage, pa svi u vozić.
Možda saterate nekome ili neko satera vama, na brzinu.
Ionako ste nedojebani.