Rekla je…

Rekla je da me voli.
Rekla je da ne brinem.
Rekla je da mora da ide tamo, jer je sigurna da će joj tamo biti mnogo bolje.
Rekla je da joj je nije ni najmanje žao što ja ostajem.
Rekla je da moram to da razumem.
Rekla je da moram da pazim kako se hranim i da pijem lekove na vreme.
Rekla je da ne upamtim nju, nego mirise, osećanja i dodire.
Rekla je da će ona pokušati što duže da upamti svaki sekund, zvuk i boju.
Rekla je da je presrećna zbog…Zapravo nije rekla ništa.
Ništa od ovoga. Samo je nepomično ležala ispod bolničkog čaršava, koji joj je prekrivao celo telo.
Rekla mi je jednom da ima puno toga da mi kaže ali da moram biti strpljiv, reći će mi kad za to, dođe vreme.
Vreme ne postoji.
Vreme se ne kreće onako kako bismo mi to želeli.
Vreme prolazi mimo nas, kao što ne teče reka nego voda u njoj.
Davimo se u iluziji vremena koju smo stvorili, kao u mutnim virevima Dunava.
Kiša je, slobodno se rasplačite na ulici, malo ko će primetiti.
Koliko loši smo postali, svakako bi retko ko primetio.
Oktobar je, počinju velike kiše…

Advertisements

2 thoughts on “Rekla je…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s