Nikada neće pogoditi šta sam

Nikada nećete pogoditi šta sam onda uradio…
Koliko mrzim ovakve jebene naslove, nimalo kreativni ljudi koji rade na pozicijama, na kojima bi su morali biti neke ljudi koji pucaju od lucidnosti.
Zbog takvih stvari nam je sve sranje, zauvek.

Čudna je ovo bila godina.
Bio sam nominovan za heroja Novog Sada, ispušio.
Bio sam čak kandidat i na izborima, i tu sam ispušio.
Izgubio sam neke drage ljude.
Neke na kratko, dok ne dođe red na mene da im se pridružim.
A opet neke druge zauvek, one koji su umrli u mojim očima.
Nažalost nisam upoznao nikoga, ko je ostavio bogznakakav(da znam kako sam napisao) utisak na mene.
Vodio sam korteo na nekoliko utakmica.
Predvodio sam i povorke Dva Minuta Tišine.
Dva Minuta Tišine koji zaista radi ono za šta se zalaže.
Menjamo svest da bismo promenili svet.
Pojavio se u novinama i na televiziji, iskreno ni ja sam ne znam, koliko puta.
Nisam od onih, koji seku novine i lepe u spomenar.
Pozivan sam na razne kulturne manifestacije.
Imao sam prilike da budem i na crvenom tepihu.(GDE SU SLIKE SA TOG HEPENINGA!??!Imam samo one koje smo mi kao ekipa pravili).
Pojavio sam se u Dnevnjaku.
Zaista više volim da se pojavim u Dnevnjaku, nego u Dnevniku.
Malo su me isekli u tom pojavljivanju ali izmirili smo to kad su me teglili u Ladovinu.
E da, bio sam i na otvaranju Ladovine.(Ovo nije plaćena reklama. S obzirom koliko se popilo na otvaranju, kao da jeste.)
RTS je početkom godine napravio kratku priču o meni.
Neizmerno sam zahvalan divnim ljudima na tome.
RTV je krajem godine, napravio dokumentarac o meni.
Ne samo da sam zahvalan, nego sam još uvek pod utiskom.
Malopre je ponovo išao na RTV1.
Po prvi put od njihovog nastanka, vrištao sam uz Trening za Umiranje.
Uz Mileta i Hladno Pivo.
Po prvi put od njhovog nastanka, bio sam na ivici suza uz Voodoo People.
Jebeno sam dočekao da vidim Prodigy uživo.
Otišao sam po prvi put na EXIT posle onog nultog.
Potpuno promenio mišljenje o festivalu.
Žao mi je što sam imao veoma pogrešno mišljenje o tome.
Hvala organizaciji, hvala i majci jednom od organizatora na tome, pre svega.
Hvala devojčici koja mi je praktično poklonila narukvicu, dok su neki tražili 40.000 za istu.
Hvala Maji na mudima da se vrati peške sa istog, sa mnom.
Hvala Džindži za provod u VIP-u.
Hvala porodici na razumevanju i podršci.
Hvala mojim saborcima iz 2 Minuta Tišine, znam da mi čuvate leđa kad pičke pokušaju sa leđa da otvore vatru. Jebeno sam ponosan na vas.
Hvala navijačima Vojvodine, onim pravim.
Hvala igračima fudbalskog kluba Vojvodine.
Veliko hvala svim piscima na čije promocije nisam mogao da stignem a bio sam pozvan.
Hvala na svim knjigama koje sam tokom ove godine dobio od vas.
Hvala Goranu Stojičiću što mi je ukazao čast, da moje ime stoji unutar Besanih.
Znate to je ono delo, za koje kritičari tvrde da je jedno od najbitnijih u savremenoj domaćoj književnosti.
Hvala što si mi ukazao čast da govorim na promociji iste, u mom gradu, na Dunavu.
Selače, Jodo…Hvala ti za to što po prvi put vidim kako će moja knjiga izgledati.
Tek tada sam postao svestan da jbt…ja imam knjigu…
Zaista hvala svima za svaki let i pad tokom ove godine.
Sve je to lekcija.
Delfagore, hvala tebi…Znaš Ti zašto.
Znam da sam zaboravio još nekim divnim ljudima da se zahvalim, znam da mi neće zameriti.

Hvala mojim prijateljima, koji su ovu turbulentnu godinu bili uz mene.
U nekoliko navrata su me čupali iz ambisa, možda i najmračnijeg do sada.

Ja sam Lestat Gianni i ja sam hendikepiran.
Ne hodam.
A ovako izgleda najkraća moguća verzija mog života, u proteklih 300 i nešto dana.
Život je fantastična avantura.
Nemojte ga komplikovati.

Hvala svima koji me čitaju.

P.S. Najviše hvala mojoj sestričini Tari i svim mojim Palim Anđelima, koliko onima pored mene toliko i onima koji sijaju negde gore.
Niko nema pravo da vam krila polomi.
Niko nema pravo da vas ubije iz Ljubavi.
Sijam bez napora i ja na sledećoj stanici izlazim!

Đani
(Dokumentarac je vlasništvo RTV. Ja sam samo akter.)

Advertisements

3 thoughts on “Nikada neće pogoditi šta sam

  1. “Izgubio sam neke drage ljude.
    Neke na kratko, dok ne dođe red na mene da im se pridružim.
    A opet neke druge zauvek, one koji su umrli u mojim očima.”

    Kako si ovo lepo rekao, svaka cast !!!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s