Balkanski Tango

Da li ste nekad poslušali Đoletovu pesmu Balkanski Tango?
To je pesma koja je objavljena 2000-te godine i bez greške je opisala jedan dobar period naših života, period za koji smo tako budalasto bili ubeđeni da je iza nas.
Vreme mladih Donova, vitezova asfalta, poslednjih boema, kriminalaca sa dušom.
Barem su nam tada bili tako predstavljani.
Kao posledica franšize “Kum”, nekako se trudilo da se cela ta priča romantizuje.
A mi…Kao mladi majmuni željni svega, sve smo to upijali.
Kriminal koji je izmenio Srbiju, Vidimo se u čitulji.
“I sve je morao sam…
Prst na orozu lagan, u srcu uragan pa skok preko duge…
Brum šlepera…
I sa dvadeset dve već je imao sve… Nju je spazio tad…”
To je taj neki film koji smo imali u glavi.
To nam je bio neki cilj i sa obzirom na sve te okolnosti…Prilično sigurno je bilo, da će nam to biti i maximalni domet, u onoj, onakvoj zemlji to je bio limit.
Biti novi Knele, Giška…Raditi hiljade i hiljade sklekova…
Još tada su se klinci delili po klanovima i pravili sranja, samo…čak i u onakvom okruženju, ratova, sankcija, nemaštine nismo bili nadrkani kao ovi današnji klinci koji ruku na srce, imaju daleko, daleko više nego mi tada.
Da budem surovo iskren, možda cela ta romantična priča o organizovanom kriminalu i nije bila tako loša.
Tada se verovalo u neke kodekse, u robinhudovsku ideju.
Ovi klinci današnji su postali svesni da to i nije baš tako, pa su samim tim i oni postali nadrkaniji, okrutniji.
Tada se plasirao taj neki šmek stare garde a sad se plasira da je empatija za pičke.
Zakon džungle.
Da se razumemo, nisam siguran koja manipulacija od strane medija je bila pogubnija.
Ova ili ona.
Deluje mi da je ova ali ne mogu objektivno to da tvrdim jer, stigle su me i godine pa sve to gledam što bi Neša Galija rekao, nekim drugim očima.
Ono čega nismo bili svesni tada a čega su ovi današnji “mladi lavovi” daleko nesvesniji, to je onaj deo pesme koji zamisli, dođe na kraju.
“I opet loš Déjà vu… Jutro mokro ko ribar i profi kalibar… Počinilac neznan…
A u čitulji pune stranice dve, mafija i DB složno žale za njim…
Balkanski tango uvek završi na trotoaru,
Đavo je kredom upisao bod.”
Koliko god para imali, koliko god bili zajebani, kakvi god igrači bili, koliko god nebitni bili, na kraju svi završimo dva metra pod zemljom, i to je u najboljem slučaju ako me razumete.
Zašto sve ovo pišem?
Zato što se slabo šta menja.
Još uvek je sranje. Još uvek se promovišu neke čudne vrednosti. Još uvek se glorifikuje neki čudan način života i neki čudni likovi.
Balkanski Tango je danas čini mi se, aktuelniji nego u ono vreme kad je napisan.
Da li vam je onda jasno, da nije loše vreme.
Vreme je vreme. Niti dobro, niti loše.
Vreme je potrebno da bi ljudi realno sagledali neke događaje, da bi realnije sagledali život.
Eto, mi smo vremena imali i šta?
Da li je bolje? Pa i nije.
Nije loše vreme, ljudi su loši.
Nije do vremena, do nas je.

Srećna Nova Godina svima koji je noćas dočekuju.
Probajte da se prešaltate na valcer ili barem na Argentinski tango.
Ovaj Balkanski se dokazao kao poguban po nas.

Advertisements

3 thoughts on “Balkanski Tango

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s