Instagram

Poslednjih mesec dana i nemam neku inspiraciju za pisanje.
Provalio sam foricu na Instagramu. Zato sve ređe pišem.
Zašto na Instagramu?
Pa zato što su ubacili opciju lajv.
Znam, znam smara vas to jer svi imaju nešto da kažu a vi, vi nemate ništa.
Kapiram u potpunosti.
Iz nekog razloga, ljudi slušaju na lajvu kad čitam ove priče sa bloga.
Valjda ih mrzi da čitaju a voleli bi da čuju o čemu pišem, pa onda im je jednostavnije kad glumim audio knjigu.
Poštivam. Stvar ukusa.
Eto još jedna zgodna alatka za marketing.
Još jedno oruđe za podizanje svesti.
Jasno vam je samim tim što sam toliko zastupljen na društvenim mrežama da, nemam ništa protiv napretka tehnologije ali mi zaista nije jasno zašto ljudi sve manje čitaju prave knjige…
Nisam od onih nostalgičara koji pate za nekim prošlim vremenima samo, ne može miris knjige da mi zameni PDF fajl, niti skrolovanje može da mi zameni listanje stranica.
Stičem utisak kao da pokušavamo da pronađemo zamenu za sve.
Od čega tačno bežimo? Deluje mi kao da bežimo od sebe. Svi ovi gedžeti koji su osmišljeni, imam utisak kao da su nastali iz želje da se pobegne od sebe, od stvarnosti.
Veštačka inteligencija za veštačke ljude sa njihovim veštačkim emocijama sa kojima prolaze kroz svoje male veštačke živote, u svom malo veštačkom svetu.
Onda vas neko pita, zašto ste kupili tu fejk tašnu, parfem, patike…
A na prvi pogled sve izgleda tako realno, tako originalno…
Kako onda prepoznati fejk osećanja kod fejk ljudi koji fejkuju svoju zainteresovanost za vas, bolje od orgazma koji fejkuju profi porno glumice?

A trebalo je da bude priča o Instagramu…