Stvarnost kao takva

Stvarnost kao takva je vrlo relativna stvar.
Moja i vaša stvarnost ne moraju uopšte da se podudaraju.
To je ono najmagičnije kod stvarnosti.
Svi mi igramo ulogu u nekom našem filmu. Ako si dovoljno kreativan i pametan, ti si glavni režiser svog filma, koji prezentuješ ostalima kao svoj vid stvarnosti.
Nešto kao naslovi u novinama. Da vam približim priču na jednom svežem primeru.
Današnje novine pišu o tome kako je Vavrinka rekao Federeru da je šupak.
Rekao mu je da je šupak, jer se Federer smejao dok je Vavrinka plakao.
Barem to možete zaključiti iz većine naslova a i iz samih tekstova na tu temu.
Naravno masa ljudi površnih kakvi i jesmo, kreće sa negativnim komentarima na račun Federera.
Naravno nije to ono što me zabrinjava, zabrinjavaju me oni koji tvrde da su pogledali snimak i dele mišljenje Federmrzaca.(Izmišljam nove reči jer mi se može)
Koliko glup moraš biti da ne skapiraš sprdnju koja je i više nego očigledna?
Horde dežurnih pljuvača koji to ne rade ni za sendvič, nego čisto radi lečenja svojih frustracija.
Upoređuju ponovo Noleta, Federera, Rafu i Vavrinku, zaboravljajući da su do juče pljuvali tog istog Đokovića jer nije više Nole Nambr Van!
Lako se čovek zbuni kad je gladan, kapiram.
Verujem da sam jednom delu uspeo da objasnim na šta tačno mislim.

Sad moram da se onoj grupi čitala koji svoj život provode na društvenim mrežama.
To vam je kao kad Amitz Dulniker ili Istok Pavlović napišu neki svoj status na Fejbuku(koji svi toliko prezirete a svi smo tamo), i onda krene ponovo horda dežurnih pljuvača da im jebe sve živo i objašnjava im kako su botovi i kako su im svi statusi i kolumne, zapravo plaćeni. Kako oni, sram ih bilo, žive od marketinga.
Zamislite govno jedno Istok koji vodi marketing u kompaniji Frejm, živi od marketinga.
Moram se ponovo vratiti na Amica. Zamislite Amic ima svoje mišljenje, koje se ne podudara sa vašim?!?!?
Kakva seljačina jedna. Onda vi krenete u pohode na njihove statuse.
Nisu u pravu i sada ćete im vi objasniti zašto!
Ko kapira o čemu pričam, neka digne dva prsta!
Opet sam mnoge od vas uhvatio na istu foru. Nema poente da dižete prste, jer zaboga ne mogu da vidim ko je digao, a ko nije.
Prste naravno.
Da se nešto drugo diže, ne biste imali potrebu da kenjate na tuđim statusima društvenih mreža.
Kolika neobrazovana sirovina moraš biti, kada si ubeđen da se u marketing razumeš bolje od gore pomenutih ljudi.
Ne, zaista se ni ja ne slažem svaki put sa mišljenjem niti Amica niti Istoka ali isto tako, nemam potrebu da šiljim kurac na tuđem statusu.
Pogotovo jer sam za sve ove godine i ja naučio ponešto o marketingu.
Zato i ja često zakuvam neku bezveznu priču na svom statusu, za koju znam da će pogoditi živac. Nemojte se složiti sa mnom, prozivajte me, vređajte me.
Ja to volim, jer vam onda ne silazim iz newsfeed-a, pa se posle žalite kako kad uđete na društvene mreže, stičete utisak da ste se ulogovali na moj nalog.(Apite me za malog)

E sad nakon skoro 500 karaktera stižemo do poente.
Naravno da ovo nije priča o Amicu ili Istoku.
Naravno da se koristim svim raspoloživim sredstvima, da podignem svoju čitanost, dokle god to ne prelazi u neku tabloidnu sferu pisanja.
Nikad se neću korigovati, da bih podilazio čitaocima i uvlačio im se u bulju zarad čitanosti.
Danas sam naleteo na jedan pokušaj prca. Neuspešan ali i dalje pokušaj.
Komentar je bio:”Nešto ti klizi uticaj, niije ti blog čitan kao prošle godine, a?”
Aknem.
Ne, nije mi blog čitan kao prošle godine ali isključivo mojom odlukom da malo sjašim sa Fejsbuka i Tvitera i oladim sa agresivnom kampanjom koju sam sprovodio u poslednje dve godine.
Što se “Uticaja” tiče, ne loži me to. Pogotovo ne sajber uticaj. Ne kažem, godi egu ali više me zanima neki opipljiviji uticaj.
Nešto konkretno.

Pa Dame i Gospodo, koliko vas može da se pohvali da je učestvovalo u stvaranju nečeg zaista velikog?
U proteklih godinu dana, ja imam čime da se pohvalim.
Od učestvovanja u raznoraznim akcijama humanitarnog karaktera, preko učestvovanja u spotu koji je proglašen za najbolji na svetu od strane GoPro-a, preko raznih koktela i crvenih tepiha na koje nisam išao a pozivan sam, preko finalizacije moje knjige koja će ući u štampanje, borbe za bezbednost sve naše dece, preko učestvovanja u promociji u Novom Sadu knjige Gorana Stojičića-Besani, pa sve do dokumentarnog filma koji je ekipa RTV uradila o jednom bezveznom čoveku, kojeg zovu Đani.

Stvarnost kao takva je odlična igračka ako vam je dosadno.
Stvarnost kao takva je odlično oruđe i oružje ako znate kako da iskoristite njen potencijal.
Hvala na pažnji i ne, stvarno #nemanačemu .

 

 

 

Koga koljemo i ubijamo danas

Ne mogu više da pohvatam, koga koljemo i ubijamo danas?
Ko je današnji izdajnik? Kome više ne verujemo?
Ko valja, a ko ne valja?
Ko nam kroji mišljenje i čija majka crnu vunu prede?
Kada pogledam ljude što oko sebe, što po društvenim mrežama, kada pogledam političare i javne ličnosti, zapitam se da li mi zaista težimo ka boljitku?
Ako nisi za ove izdajnik si.
Ako nisi za one lopov si.
Ako nisi ni za koga, mora da si plaćenik stranih službi.
Kolika količina ostrašćenosti među ljudima!?
Iskreno govoreći u mojoj glavi to ne izgleda normalno.
U mojoj glavi to, ubij zakolji baš i ne prolazi.
U mojoj glavi je to ovako nekako postavljeno, pozicija i opozicija su tu da narodu bude bolje. Da obezbede normalan život, dostojan čoveka.
Dok su jedni na vlasti, drugi su tu da paze da se igra po pravilima.
Nekako mi je normalno da imaju zajednički interes kako da zemlja bude što snažnija, u svakom smislu.
Pre svega ekonomski.
Barem je to u mojoj glavi, nekako logično.
Logično mi je da se zbog stranaka ne pravi tabori među građanima, da se ne stvaraju podele zbog njih.
Možda i nije tako, možda sam ja budala.
Koga koljemo i ubijamo danas?

Humanost nije na ceni

Humanost nije na ceni, humanost ima cenu i to je nešto što svi znaju ali retko ko želi da priča ili piše o tome.
Javne ličnosti naplaćuju svoje pojavljivanje na raznim događajima.
Iz mog ugla gledano to je sasvim ok. Ne delimo svi iste cilje, niti imamo ista interesovanja.
Usvojili smo stav da je vreme novac. Zaista mi je ok da platite javnu ličnost ako želite da peva na vašem rođendanu, svadbi ili da se pojavi na otvaranju vašeg kluba, restorana, pojavljivanja u spotovima, reklamiranju vaših proizvoda.
Imaju oni svoj život i verovatno su imali gde da budu u tom trenutku, pa onda ok, neka naplate to neko svoje odricanje od slobodnog vremena.
Ok mi je dokle god humanost ne dobije svoj barcode.
Da li je plaćeno humano delo zaista to, humano delo?
Čemu lažna humanost?
Prostituisanje mi je daleko časniji posao od toga.
Opet, gledano sa druge strane, pojavljivanje nekih “faca” je čest garant da će humanitarna akcija uspeti.
Da li to opravdava onda račun koji te zvezde i zvezdice vam ispostave?
Pere li to gorak ukus u ustima i pobija li moralnu dilemu?
Znamo da je teško doći do kinte pa makar to bilo i u ovakve svrhe.
Zapravo u ove svrhe je možda i najteže.
Postoji strah od raznoraznih podvala kojima smo bili svedoci proteklih godina.
Samim tim strah je potpuno opravdan. Verovatno se javne ličnosti toga boje više, nego običan čovek.
Oni su svakako pod lupom uvek.
Postoji i tu zajeb, iako su pod lupom daleko lakše plivaju uzvodno vodama zakona.
Ne zapljusne svakog isto taj talas i toga smo na veliku žalost, svakodnevni svedoci.
Nekako mi se nameće pitanje, dali zaista humanost postoji u nekoj široj meri u ovoj zemlji…
U svakom slučaju, da se vratim na početak.
Humanost ima cenu.
Da li je to ok, nije na meni da sudim.
Ja samo primećujem.

Vodič Za Polovnost

Da ovo je vodič za polovnost.
Ne, nije greška u naslovu nije poslovni vodič, niti vodič za poslovnost.
U Nišu je otvoren Second Hand za iznajmljivanje polovne robe.
Gledano sa jedne strane, nije to ni tako loše.
Imate neku posebnu priliku na kojoj postoji izvestan dress code, ne morate da bacate pare i kupujete robu svakako sumnjivog porekla, koja će vam ko zna kad ponovo zatrebati.
Sada imate mogućnost da takvu robu iznajmite.
To je sasvim ok ako želite da posmatrate stvari iz vedrijeg ugla.

Problem je što postoji i onaj drugi ugao.
Alo bre rođaci! Otvoren je SECOND HAND ZA IZNAJMLJIVANJE POLOVNE ROBE!
Šta vam to govori o našoj platežnoj moći!?!?
Koliko nisko smo pali?
Srbija je zauzela poslednje, 80. mesto, na listi najboljih zemalja.

„Najbolje zemlje“ rangirane su na osnovu devet kategorija – preduzetništvo, građanstvo, kvalitet života, kulturni uticaj, otvorenost za poslovanje, pokretljivost, moć, avanturizam i nasleđe, a u svakoj od tih kategorija nalazilo se više atributa pomoću kojih su ispitanici ocenili svaku od 80 zemalja.

Istraživanjem su ispitana 21.372 pojedinca iz 36 zemalja, među kojima je oko 12.400 pripadalo „informisanoj eliti“, a oko 6.500 poslovnim rukovodiocima.

Šta vam to govori? Da li ste svesni koliko smo zaista sjebani i još jednu stvar, koliko će vremena morati da prođe da bi nam bilo bolje.
Kako god da nam se zvali Predsednik, Premijer i ostali političari ovde će biti bolje pa…neću da kažem nikad, iako mi to prvo pada na pamet ali u svakom slučaju ubeđen sam da ja to neću doživeti.

Da se vratim na početak priče, u Nišu imamo prodavnicu koja se baci iznajmljivanjem polovne robe.
Extra jebote, iznajmite nešto da glumite glamur na društvenim mrežama.
Neka komšiluk pocrka od ljubomore dok vi hrsate pomije u svoja četiri zida.
Što bi rekao Mile Kekin, ništa nije sveto sve je bruto i neto sve je zabava
Polovna kopija Kavalija i hleb od prekjuče.
To je naš domet i naša realnost.