Stvarnost kao takva

Stvarnost kao takva je vrlo relativna stvar.
Moja i vaša stvarnost ne moraju uopšte da se podudaraju.
To je ono najmagičnije kod stvarnosti.
Svi mi igramo ulogu u nekom našem filmu. Ako si dovoljno kreativan i pametan, ti si glavni režiser svog filma, koji prezentuješ ostalima kao svoj vid stvarnosti.
Nešto kao naslovi u novinama. Da vam približim priču na jednom svežem primeru.
Današnje novine pišu o tome kako je Vavrinka rekao Federeru da je šupak.
Rekao mu je da je šupak, jer se Federer smejao dok je Vavrinka plakao.
Barem to možete zaključiti iz većine naslova a i iz samih tekstova na tu temu.
Naravno masa ljudi površnih kakvi i jesmo, kreće sa negativnim komentarima na račun Federera.
Naravno nije to ono što me zabrinjava, zabrinjavaju me oni koji tvrde da su pogledali snimak i dele mišljenje Federmrzaca.(Izmišljam nove reči jer mi se može)
Koliko glup moraš biti da ne skapiraš sprdnju koja je i više nego očigledna?
Horde dežurnih pljuvača koji to ne rade ni za sendvič, nego čisto radi lečenja svojih frustracija.
Upoređuju ponovo Noleta, Federera, Rafu i Vavrinku, zaboravljajući da su do juče pljuvali tog istog Đokovića jer nije više Nole Nambr Van!
Lako se čovek zbuni kad je gladan, kapiram.
Verujem da sam jednom delu uspeo da objasnim na šta tačno mislim.

Sad moram da se onoj grupi čitala koji svoj život provode na društvenim mrežama.
To vam je kao kad Amitz Dulniker ili Istok Pavlović napišu neki svoj status na Fejbuku(koji svi toliko prezirete a svi smo tamo), i onda krene ponovo horda dežurnih pljuvača da im jebe sve živo i objašnjava im kako su botovi i kako su im svi statusi i kolumne, zapravo plaćeni. Kako oni, sram ih bilo, žive od marketinga.
Zamislite govno jedno Istok koji vodi marketing u kompaniji Frejm, živi od marketinga.
Moram se ponovo vratiti na Amica. Zamislite Amic ima svoje mišljenje, koje se ne podudara sa vašim?!?!?
Kakva seljačina jedna. Onda vi krenete u pohode na njihove statuse.
Nisu u pravu i sada ćete im vi objasniti zašto!
Ko kapira o čemu pričam, neka digne dva prsta!
Opet sam mnoge od vas uhvatio na istu foru. Nema poente da dižete prste, jer zaboga ne mogu da vidim ko je digao, a ko nije.
Prste naravno.
Da se nešto drugo diže, ne biste imali potrebu da kenjate na tuđim statusima društvenih mreža.
Kolika neobrazovana sirovina moraš biti, kada si ubeđen da se u marketing razumeš bolje od gore pomenutih ljudi.
Ne, zaista se ni ja ne slažem svaki put sa mišljenjem niti Amica niti Istoka ali isto tako, nemam potrebu da šiljim kurac na tuđem statusu.
Pogotovo jer sam za sve ove godine i ja naučio ponešto o marketingu.
Zato i ja često zakuvam neku bezveznu priču na svom statusu, za koju znam da će pogoditi živac. Nemojte se složiti sa mnom, prozivajte me, vređajte me.
Ja to volim, jer vam onda ne silazim iz newsfeed-a, pa se posle žalite kako kad uđete na društvene mreže, stičete utisak da ste se ulogovali na moj nalog.(Apite me za malog)

E sad nakon skoro 500 karaktera stižemo do poente.
Naravno da ovo nije priča o Amicu ili Istoku.
Naravno da se koristim svim raspoloživim sredstvima, da podignem svoju čitanost, dokle god to ne prelazi u neku tabloidnu sferu pisanja.
Nikad se neću korigovati, da bih podilazio čitaocima i uvlačio im se u bulju zarad čitanosti.
Danas sam naleteo na jedan pokušaj prca. Neuspešan ali i dalje pokušaj.
Komentar je bio:”Nešto ti klizi uticaj, niije ti blog čitan kao prošle godine, a?”
Aknem.
Ne, nije mi blog čitan kao prošle godine ali isključivo mojom odlukom da malo sjašim sa Fejsbuka i Tvitera i oladim sa agresivnom kampanjom koju sam sprovodio u poslednje dve godine.
Što se “Uticaja” tiče, ne loži me to. Pogotovo ne sajber uticaj. Ne kažem, godi egu ali više me zanima neki opipljiviji uticaj.
Nešto konkretno.

Pa Dame i Gospodo, koliko vas može da se pohvali da je učestvovalo u stvaranju nečeg zaista velikog?
U proteklih godinu dana, ja imam čime da se pohvalim.
Od učestvovanja u raznoraznim akcijama humanitarnog karaktera, preko učestvovanja u spotu koji je proglašen za najbolji na svetu od strane GoPro-a, preko raznih koktela i crvenih tepiha na koje nisam išao a pozivan sam, preko finalizacije moje knjige koja će ući u štampanje, borbe za bezbednost sve naše dece, preko učestvovanja u promociji u Novom Sadu knjige Gorana Stojičića-Besani, pa sve do dokumentarnog filma koji je ekipa RTV uradila o jednom bezveznom čoveku, kojeg zovu Đani.

Stvarnost kao takva je odlična igračka ako vam je dosadno.
Stvarnost kao takva je odlično oruđe i oružje ako znate kako da iskoristite njen potencijal.
Hvala na pažnji i ne, stvarno #nemanačemu .

 

 

 

Advertisements

One thought on “Stvarnost kao takva

  1. Zašto nema neka ikonica za pljeskanje? Nekad mi ovo “like” jednostavno ne opisuje moje stanje nakon što pročitam ovakvo dobre tekstove, ali šta ću. Neka ostane lajk.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s