Zašto Marija?

Ne poznajem Mariju Šerifović ali jako volim par njenih pesama.
Isto tako smatram, da je jedan od najboljih ženskih vokala u regionu.
Zato sam i ostao zgranut, njenim komentarima na račun Tijane Bogićević.
Ok, možda sam pristrasan jer Tijanu poznajem od malih nogu.
Ok Marija je navijala za Žaka, predstavnika Hrvatske to mi je legitimno potpuno, svako ima pravo na svoje mišljenje.
Marija je iskoristila to što je ogroman broj ljudi prati na društvenim mrežama i fantastično je lobirala za Žaka.
Odličan marketing.
Nemam problem sa tim čiji je on predstavnik, niti sa tim što je to bio Žak. Gotivim par pesama njegovih i niko ne može da ospori činjenicu da je on, fantastičan pevač.
Ono što je mene konkretno izrevoltiralo je “miniranje” Tijane pre samog takmičenja, od strane nekolicine javnih ličnosti, među kojima je Marija prednjačila.
Druga stvar koja mi je bila izuzetno iritantna je to, što kad je već armiju svojih fanova pozvala da glasa za Žaka, zašto nije pozvala našu dijasporu da glasa za Tijanu?
Očekivao sam od Marije da ima malo više empatije, s obzirom da sama kao pripadnik LGBT populacije zna, kako to izgleda kad te javnost, sredina, kolege razapnu pričajući na temu nečeg što realno, ne bi trebalo da komentarišu.
Nije mi jasno da li je u pitanju sujeta, nedostatak vaspitanja ili čist marketing jer Marija nije glupa osoba.
Ne razumem šta je ovim potezom htela da napravi.
Još jednom kažem, nije samo ona učestvovala u tome.
Extra Nena je takođe imala pre takmičenja, maliciozne komentare.
Čuj Extra Nena. Neka mi neko nabroji iz glave pet hitova dotične.
Plašim se da nam je trka za popularnošću potpuno pomutila razum.
Marketinški trikovi kojima se koriste javne ličnosti, urednici novina, političari odavno su prešli granicu kulture i ukusa.
Parafraziraću repliku iz Lajanja na zvezde…
Nas je udario brzi voz a mi se i dalje takmičimo sa teretnim.

Što se Tijane tiče, ne bih puno komentarisao.
Moje mišljenje je da u ovoj kompoziciji nije imala šansu da iskaže svoje vokalne sposobnosti, koje joj ne manjkaju.
Uostalom svakako je bila daleko bolja od većine onih, koji su nas poslednjih godina predstavljali na ovoj političko zabavnoj manifestaciji.

Sve u svemu, gorak ukus u ustima nakon svega.
Ponovo smo dokazali da protiv drugih možemo još koliko toliko da se takmičimo ali protiv svojih autogolova, to već ide dosta teško.
Kao nacija smo još uvek na nivou deteta ili dementnog starca.

Ae pa tako…Da se ne ljubimo, ima puno virusa.
Vidite šta se pre neki dan desilo sa svim onim serverima po svetu…

U dvaes marki da će biti rata

Muka mi je kada čujem, kako je dobro što smo nakon svega skapirali da su nam svima uvalili kurac.
Bravo gospodo i drugovi.
Sad ste shvatili.
Možda da ste to shvatili kada je krenulo sve?
Da ste malo zastali i razmislili?
Pre svih onih koji su izginuli zbog politike ovakve nakazne, koja se vodi na Balkanu!
Pre svih razrušenih domova?
Pre svih oteranih ljudi sa svojih ognjišta?
Nema nevinih u ratu, svi ste krivi!
A to što ste shvatili, shvatili ste kurac moj!
Od prestanka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji se zvecka oružjem konstantno.
Stalno je neka tenzija u vazduhu.
I gde smo danas?
Danas smo pred novim oružanim sukobom na Balkanu.
Ko vuče konce?
Oni koji su tokom svih tih sranja bili što na političkoj sceni, što u senci, što oni koji su pripremani od strane onih koji su prodali ceo region.
Serem vam se u to vaše shvatanje.
Vonja u vazduhu ponovo i barut i krv.

Moje Predviđanje iliti Gospel Of Lestat Gianni

Rasturena je SFRJ, u tom trenutku jedna od najvećih svetskih sila.
Kažu bila je veštačka tvorevina. Previše različitog mentaliteta na jednom mestu.
Isto kao npr. Velika Britanija ili Belgija ili Italija, Španija, Sovjetski Savez…Sjedinjene Američke Države.
Koliko dugo već slušamo o ljudskim pravima i potenciranju na istim, dok se za sve ove godine flagrantno ista krše, možda i najviše upravo u zemljama, koje su najglasnije sa tim potenciranjem.
Amerika je preuzela ulogu Svetskog Policajca. Donosi unilateralno odluke i sprovodi ih u delo.
Onda Rusi malo šize, malo Koreja ona Severna histeriše, pro islamističke vlade daju jeziva obećanja i izdaju kojekakve Fatve i…Ništa!
Tu i tamo se desi neki teroristički napad na civilne ciljeve, onda Ameri sa ekipom izvrše odmazdu zbog toga, svrgnu režime kreće ponovo histerija i ništa.
Konstantan priliv izbeglica iz ratom zahvaćenih područja i onih zahvaćenim ekonomskom krizom.
Da, samo jedna stvar…Ja poznajem stanje na severu Afrike i mentalitet tih ljudi.
Zaista se pitam ko je to sve organizovao, koordinisao i finansirao.
Da li je plan “Zlatne Milijarde” prešao iz teorije u praksu?
Planeta je na izdahu, ostajemo rapidno bez osnovnih resursa. Šta mislite kuda sve to vodi?
Koliko ste svesni činjenice da nešto mora da se dogodi?
Da li će to biti globalni oružani sukob ili veštački izazvana pandemija…Neka “prirodna” katastrofa, to nam ostaje da vidimo ali u jedno budite sigurni, nije više 5 do 12.
Sad je 2 do 12.
O tome da oko vas postoji svet, o kojem čitate u tabloidima uglavnom iz kojih izvlačite poluinformacije, da i ne govorim.
Postoji svet oko nas kojeg običan čovek pre svega ne želi da bude svestan, a većina zapravo nema ni kapaciteta da to razume.
Svet u kojem ne postoje zakoni, odgovornost, razum, ideali, savest.
Taj svet ne postoji samo na “bolesnom zapadu”. Postoji tu oko vas.
Svako jutro kad idete po hleb i novine, verovatno prolazite pored barem jednog pripadnika, tog sveta.
Verovatno, svako malo pijete kafu sa jednim od njih.
Svet senki ne pokreću osobe kakve vidite po serijama i filmovima, koje su odmah na prvi pogled uočljive. Znate onaj šablon, kad odmah u prvih par minuta skapirate ko je glavni negativac.
Takve osobe su samo oruđe i oružje.
Oni koji pokreću točkiće i usmeravaju ih, verujte mi, ne žive svi u luksuznim vilama po svetskim metropolama.
Postoji svet senki, koji svoje zakone, običaje sprovodi hiljadama godina unazad.
Ne odstupa od njih, ne menja ih, samo su naučili da se prilagode vremenu u kojem žive i prostoru.
Možete se o svemu informisati putem interneta najpre, ali nećete zagrebati ni površinu onoga što vas okružuje.
Znam da će mnogima ovo zvučati kao plod mašte i možda je i bolje tako jer, ne postoji način da se voz koji juri ka zidu sada zaustavi.
Žao mi je što zvučim brutalno pesimistično ali vreme će pokazati već.
Kažete živimo u brzom vremenu, da…Samo brzom, za šta?
U čijem interesu?
Po čijem naređenju?
Jeste noć najmračnija pred svitanje, slažem se ali ume noć da potraje.

P.S. Šta mislite da li sve velike vlade ovo zapravo rade zajedno?
U koga verujete, za koga navijate?

Zašto na Instagramu imam preko milion pregleda mesečno

                                                       Zašto Instagram

Zašto na Instagramu imam preko milion pregleda mesečno, a prati me svega 3.000 ljudi?
Vrlo jednostavan odgovor

,Druga stvar je ono što ja zovem, agresivna kampanja.
Trudim se da iskačem iz frižidera kao ovi naši bajni političari.
Ako oni mogu a pritom ne rade ništa, mogu i ja.
Ja barem imam nešto pametno da podelim sa ljudima ili barem da ih nasmejem ponekad.
Treća stvar je bustovanje objava, dobra strategija i kupovina pratilaca.
Naravno da se zajebavam.
Bustujem neku objavu možda dva puta u toku meseca, ponekad i ređe.
Ono što je iznenadilo neke moje prijatelje i poznanike koji se bave digitalnim marketingom je to, da moj bust ne ide nikad, iznad 3 Dolara.
Da….Ne 300, ne 30, nego 3 Dolara.
Znate li uopšte šta je BUST?
To je ono kad platite u ovom slučaju Instagramu za reklamu izvesne objave.
Zašto ja to izbegavam?
Pa zato što ja ne prodajem ništa, osim muda za bubrege.
Drugi razlog je to što ja više volim, organski rič.
Da li me pratite?
Znate li šta je rič?
To je broj ljudi koji pogleda vašu objavu, stranicu…
Zbog strukture moje ličnosti, ja više volim da privučem ljude onim što sam okačio a ne nekom plaćenom reklamom.
Više volim da me pratioci ili neki viđeniji korisnici ove platforme, predlože svojim pratiocima kao nekog, koga bi trebalo zapratiti.
Nego, da objasnim zašto Instagram.
Zato što je odavno prerastao običan elektronski album.
Postao je veoma moćna alatka za oglašavanje.
Zato što dolazi kao besplatna aplikacija na mobilnim telefonima, koja je već fabrički instalirana kod svih bitnih brendova.
Zato što ga koristi preko 600 miliona ljudi.
Zato što je postao izuzetno zanimljivo oruđe, igračka i oružje.
U sajbersvemiru možete pronaći na tone priručnika, kolumni, stranica i video zapisa, kako postati popularan na Instagramu.
Jedan od po meni većih razloga, zašto ljudi spavaju na njemu je to, što većina poznatih ličnosti ima svoj nalog na Instagramu i njihovi pratioci mogu slobodno da zadiru u intimu svojih uzora i idola. Isto tako, uvek ste u korak sa radom svojih omiljenih izvođača, često se prave razne nagradne igre u kojima možete osvojiti simpatične nagrade, vezane za ljude čiji rad poštujete.
Drugi razlog je to, zato što je uz malo truda poprilično lako, postati zvezda na Instagramu.
Između ostalih, možete pratiti šta jedu Novak i Jelena Đoković, gde bleji Kristiano Ronaldo, sa kim se budi u našem regionu vrlo popularni Dan Blizerian(iako mi nikad neće biti jasno zašto je to tako…).
Do kojekakvih naloga koji demistifikuju ili podižu hajp raznim teorjima zavere.
Trenutno najpraćeniji nalozi na Instagramu :
Selena Gomez
Ariana Grande
Tejlor Svift
Bijonse

                                            Korisni saveti vezani za Instagram

Pre svega budite kreativni. Izbegavajte da budete prosek i nemojte da kačite isključivo tuđe postere.
Za takve stvari postoje Mudrolije sa Tvitera i Mudrolije iz Inboxa, koje su tu priču podigle na malo veći nivo.
Nemojte krasti tuđe objave i predstavljati ih kao svoje.
To je pod jedan, krađa intelektualne svojine.
Pod dva, time pokazujete nevaspitanje i ograničenost u najbolju ruku.(iz mog ugla ste samo obični retard željan pažnje, svestan svog intelektualnog hendikepa. U prevodu to radite jer znate da za bolje, niste sposobni.)

Koristite razne alatke za obradu fotografije, lepše fontove, alatke za quote iliti citiranje.
Većina odličnih aplikacija su besplatne:
PostWrap
InShot
Meme Generator

Pronađite način kako da se kreativno izrazite. Igrajte se. Ne pratite od reči do reči svaki tutorilija, pa ni ovaj.
Ako nešto uradite od svog profila, može da kapne neka kintica.

I ako ste se već odlučili da otvorite svoj profil na Instagramu obavezno obratite pažnju na domaće profile:
Sen Trope
Kajmak Delija
Boky Trajkovic
Bane Opačić
gospodar_prsljenova
dezurno_zanovetalo
socijalizovana
Ljudmila Druga
DjoSojTuPadre
Vučevski
Nataša Aksentijević
Dama S Krmeljima
I mnoge druge, da ne dužim sada.

Za kraj

OBAVEZNO zapratite:

Lestat Gianni Official Page

Ti si invalid šta se ti kurčiš

Znaju ljudi koji prate ovo moje pisanje, da sam išaran kao Politikin Zabavnik.
Imam više od 10 tetovaža na sebi i još uvek nisam gotov sa šaranjem.
Ništa čudno u 21-om veku.
Tetoviranje je (barem koliko do sada znamo) nastalo još, pre 5300 godina.
Šta je čudno u tome što se ja šaram ko da sam plaćen za to, zar ne?
Pa zapravo, ne.
Zaboga kako se ja to šaram kad sam invalid?
“Buraz daj šta će ti još tetovaže kad…” i tajac.
Nastavak rečenice bi trebalo verovatno da glasi, kad ionako ne hodam.
Mislim, zašto bih izgledao atraktivnije i šta kog kurca meni tu ima da se nešto sviđa, kad ne hodam.
Kao da će to neko gledati na meni, jer naravno kad vidiš invalida, gledaš ga u kolica.
Invalid nije čovek nego polu čovek, polu točak.
Ako ima para naravno za točkove.
I šta ja tu imam da se šišam na “undercut”, kad valjda invalidi imaju propisane frizure koje bi trebalo, pardno morali da nose!?
A evo za koju godinu ću i napuniti četredeset, valjda treba da razmišljam da ću uskoro umreti, pa kako takav Bogu na istinu.
Jebeš ga ja sam Pagan, nama je to normala. Nekom od Bogova će se svideti moje deformisano, išarano telo.
S nekim ću se već nagoditi, što bi rekao Balaš.
Ta histerija kad skapiraju da nisam sveden, bogobojažljiv a njihov Bog me kaznio ovim hendikepom, zaista je neopisiva.
Ne znam da li se više gnušam zatucanosti na ovim prostorima ili ovim IN borcima za prava marginalozivanih grupacija, koji zapravo tu ništa ne kontaju ali ubeđuju svakodnevno plebs, da moraju da nešto urade. Šta, ne znaju a ako i saznaju šta, onda uglavnom ne znaju zašto.
Kao kad mi neko kaže:” Ej znam ja jednu ženu iz okoline Novog Sada u kolicima, ma znaš je 100%”, jer naravno mi bogalji se međusobno svi znamo i držimo se zajedno kao komuna.
Zamisli ovaj Lestat Gianni tu nešto sa nekim ljudima protestuje već dve godine, a i piše jebote i često predvodi navijački korteo na utakmice.
Kakav kralj!
Ne hoda a piše…Kakvo dostignuće jebem ti!
Da se razumemo, pažnja prija.
Dizanje u zvezde i fascinacija time što radim, baš i ne.
Radim ono što volim i ono što smatram da koliko-toliko, umem.
Postoje ljudi koji su daleko fizički “onesposobljeniji” od mene, pa rade neke mnogo fascinantnije stvari, od mog pisanja, protestovanja i navijanja.
Ako vas ne bude mrzilo, kucajte u Google : Stephen Hawking(Naravno da ću njega staviti na prvo mesto), Ralph Braun, John Hockenberry, Lenin Moreno, Hellen Keller, Sudha Chandran, Aaron Fotheringham.
Naravno tu je i Nik Vujičić.
Hendikepirani ljudi koji su menjali i menjaju svet.
O Ruzveltu da ne pričam.
Na našim prostorima imamo Gorana Nikolića, Nikolu Džonija Rankovića, Lanu Nikolić, Alex Kivela, naravno imamo jednog Milana Grahovca, Gorana Drljaču jednostavno morama pomenuti i ko zna koliko još ljudi koji bez obzira na to što je život pokušao da ih gurne u drugi plan, dokazuju da su prepreke i ograničenja isključivo u našim glavama.

Ja sam Lestat Gianni i ja ne hodam…No i pored toga ako me “načepite”, ne hodam ali gazim.

P.S. Kada ste u mogućnosti pogledajte emisiju Mesto Za Nas na RTS

Stvarnost kao takva

Stvarnost kao takva je vrlo relativna stvar.
Moja i vaša stvarnost ne moraju uopšte da se podudaraju.
To je ono najmagičnije kod stvarnosti.
Svi mi igramo ulogu u nekom našem filmu. Ako si dovoljno kreativan i pametan, ti si glavni režiser svog filma, koji prezentuješ ostalima kao svoj vid stvarnosti.
Nešto kao naslovi u novinama. Da vam približim priču na jednom svežem primeru.
Današnje novine pišu o tome kako je Vavrinka rekao Federeru da je šupak.
Rekao mu je da je šupak, jer se Federer smejao dok je Vavrinka plakao.
Barem to možete zaključiti iz većine naslova a i iz samih tekstova na tu temu.
Naravno masa ljudi površnih kakvi i jesmo, kreće sa negativnim komentarima na račun Federera.
Naravno nije to ono što me zabrinjava, zabrinjavaju me oni koji tvrde da su pogledali snimak i dele mišljenje Federmrzaca.(Izmišljam nove reči jer mi se može)
Koliko glup moraš biti da ne skapiraš sprdnju koja je i više nego očigledna?
Horde dežurnih pljuvača koji to ne rade ni za sendvič, nego čisto radi lečenja svojih frustracija.
Upoređuju ponovo Noleta, Federera, Rafu i Vavrinku, zaboravljajući da su do juče pljuvali tog istog Đokovića jer nije više Nole Nambr Van!
Lako se čovek zbuni kad je gladan, kapiram.
Verujem da sam jednom delu uspeo da objasnim na šta tačno mislim.

Sad moram da se onoj grupi čitala koji svoj život provode na društvenim mrežama.
To vam je kao kad Amitz Dulniker ili Istok Pavlović napišu neki svoj status na Fejbuku(koji svi toliko prezirete a svi smo tamo), i onda krene ponovo horda dežurnih pljuvača da im jebe sve živo i objašnjava im kako su botovi i kako su im svi statusi i kolumne, zapravo plaćeni. Kako oni, sram ih bilo, žive od marketinga.
Zamislite govno jedno Istok koji vodi marketing u kompaniji Frejm, živi od marketinga.
Moram se ponovo vratiti na Amica. Zamislite Amic ima svoje mišljenje, koje se ne podudara sa vašim?!?!?
Kakva seljačina jedna. Onda vi krenete u pohode na njihove statuse.
Nisu u pravu i sada ćete im vi objasniti zašto!
Ko kapira o čemu pričam, neka digne dva prsta!
Opet sam mnoge od vas uhvatio na istu foru. Nema poente da dižete prste, jer zaboga ne mogu da vidim ko je digao, a ko nije.
Prste naravno.
Da se nešto drugo diže, ne biste imali potrebu da kenjate na tuđim statusima društvenih mreža.
Kolika neobrazovana sirovina moraš biti, kada si ubeđen da se u marketing razumeš bolje od gore pomenutih ljudi.
Ne, zaista se ni ja ne slažem svaki put sa mišljenjem niti Amica niti Istoka ali isto tako, nemam potrebu da šiljim kurac na tuđem statusu.
Pogotovo jer sam za sve ove godine i ja naučio ponešto o marketingu.
Zato i ja često zakuvam neku bezveznu priču na svom statusu, za koju znam da će pogoditi živac. Nemojte se složiti sa mnom, prozivajte me, vređajte me.
Ja to volim, jer vam onda ne silazim iz newsfeed-a, pa se posle žalite kako kad uđete na društvene mreže, stičete utisak da ste se ulogovali na moj nalog.(Apite me za malog)

E sad nakon skoro 500 karaktera stižemo do poente.
Naravno da ovo nije priča o Amicu ili Istoku.
Naravno da se koristim svim raspoloživim sredstvima, da podignem svoju čitanost, dokle god to ne prelazi u neku tabloidnu sferu pisanja.
Nikad se neću korigovati, da bih podilazio čitaocima i uvlačio im se u bulju zarad čitanosti.
Danas sam naleteo na jedan pokušaj prca. Neuspešan ali i dalje pokušaj.
Komentar je bio:”Nešto ti klizi uticaj, niije ti blog čitan kao prošle godine, a?”
Aknem.
Ne, nije mi blog čitan kao prošle godine ali isključivo mojom odlukom da malo sjašim sa Fejsbuka i Tvitera i oladim sa agresivnom kampanjom koju sam sprovodio u poslednje dve godine.
Što se “Uticaja” tiče, ne loži me to. Pogotovo ne sajber uticaj. Ne kažem, godi egu ali više me zanima neki opipljiviji uticaj.
Nešto konkretno.

Pa Dame i Gospodo, koliko vas može da se pohvali da je učestvovalo u stvaranju nečeg zaista velikog?
U proteklih godinu dana, ja imam čime da se pohvalim.
Od učestvovanja u raznoraznim akcijama humanitarnog karaktera, preko učestvovanja u spotu koji je proglašen za najbolji na svetu od strane GoPro-a, preko raznih koktela i crvenih tepiha na koje nisam išao a pozivan sam, preko finalizacije moje knjige koja će ući u štampanje, borbe za bezbednost sve naše dece, preko učestvovanja u promociji u Novom Sadu knjige Gorana Stojičića-Besani, pa sve do dokumentarnog filma koji je ekipa RTV uradila o jednom bezveznom čoveku, kojeg zovu Đani.

Stvarnost kao takva je odlična igračka ako vam je dosadno.
Stvarnost kao takva je odlično oruđe i oružje ako znate kako da iskoristite njen potencijal.
Hvala na pažnji i ne, stvarno #nemanačemu .

 

 

 

Koga koljemo i ubijamo danas

Ne mogu više da pohvatam, koga koljemo i ubijamo danas?
Ko je današnji izdajnik? Kome više ne verujemo?
Ko valja, a ko ne valja?
Ko nam kroji mišljenje i čija majka crnu vunu prede?
Kada pogledam ljude što oko sebe, što po društvenim mrežama, kada pogledam političare i javne ličnosti, zapitam se da li mi zaista težimo ka boljitku?
Ako nisi za ove izdajnik si.
Ako nisi za one lopov si.
Ako nisi ni za koga, mora da si plaćenik stranih službi.
Kolika količina ostrašćenosti među ljudima!?
Iskreno govoreći u mojoj glavi to ne izgleda normalno.
U mojoj glavi to, ubij zakolji baš i ne prolazi.
U mojoj glavi je to ovako nekako postavljeno, pozicija i opozicija su tu da narodu bude bolje. Da obezbede normalan život, dostojan čoveka.
Dok su jedni na vlasti, drugi su tu da paze da se igra po pravilima.
Nekako mi je normalno da imaju zajednički interes kako da zemlja bude što snažnija, u svakom smislu.
Pre svega ekonomski.
Barem je to u mojoj glavi, nekako logično.
Logično mi je da se zbog stranaka ne pravi tabori među građanima, da se ne stvaraju podele zbog njih.
Možda i nije tako, možda sam ja budala.
Koga koljemo i ubijamo danas?

Humanost nije na ceni

Humanost nije na ceni, humanost ima cenu i to je nešto što svi znaju ali retko ko želi da priča ili piše o tome.
Javne ličnosti naplaćuju svoje pojavljivanje na raznim događajima.
Iz mog ugla gledano to je sasvim ok. Ne delimo svi iste cilje, niti imamo ista interesovanja.
Usvojili smo stav da je vreme novac. Zaista mi je ok da platite javnu ličnost ako želite da peva na vašem rođendanu, svadbi ili da se pojavi na otvaranju vašeg kluba, restorana, pojavljivanja u spotovima, reklamiranju vaših proizvoda.
Imaju oni svoj život i verovatno su imali gde da budu u tom trenutku, pa onda ok, neka naplate to neko svoje odricanje od slobodnog vremena.
Ok mi je dokle god humanost ne dobije svoj barcode.
Da li je plaćeno humano delo zaista to, humano delo?
Čemu lažna humanost?
Prostituisanje mi je daleko časniji posao od toga.
Opet, gledano sa druge strane, pojavljivanje nekih “faca” je čest garant da će humanitarna akcija uspeti.
Da li to opravdava onda račun koji te zvezde i zvezdice vam ispostave?
Pere li to gorak ukus u ustima i pobija li moralnu dilemu?
Znamo da je teško doći do kinte pa makar to bilo i u ovakve svrhe.
Zapravo u ove svrhe je možda i najteže.
Postoji strah od raznoraznih podvala kojima smo bili svedoci proteklih godina.
Samim tim strah je potpuno opravdan. Verovatno se javne ličnosti toga boje više, nego običan čovek.
Oni su svakako pod lupom uvek.
Postoji i tu zajeb, iako su pod lupom daleko lakše plivaju uzvodno vodama zakona.
Ne zapljusne svakog isto taj talas i toga smo na veliku žalost, svakodnevni svedoci.
Nekako mi se nameće pitanje, dali zaista humanost postoji u nekoj široj meri u ovoj zemlji…
U svakom slučaju, da se vratim na početak.
Humanost ima cenu.
Da li je to ok, nije na meni da sudim.
Ja samo primećujem.

Vodič Za Polovnost

Da ovo je vodič za polovnost.
Ne, nije greška u naslovu nije poslovni vodič, niti vodič za poslovnost.
U Nišu je otvoren Second Hand za iznajmljivanje polovne robe.
Gledano sa jedne strane, nije to ni tako loše.
Imate neku posebnu priliku na kojoj postoji izvestan dress code, ne morate da bacate pare i kupujete robu svakako sumnjivog porekla, koja će vam ko zna kad ponovo zatrebati.
Sada imate mogućnost da takvu robu iznajmite.
To je sasvim ok ako želite da posmatrate stvari iz vedrijeg ugla.

Problem je što postoji i onaj drugi ugao.
Alo bre rođaci! Otvoren je SECOND HAND ZA IZNAJMLJIVANJE POLOVNE ROBE!
Šta vam to govori o našoj platežnoj moći!?!?
Koliko nisko smo pali?
Srbija je zauzela poslednje, 80. mesto, na listi najboljih zemalja.

„Najbolje zemlje“ rangirane su na osnovu devet kategorija – preduzetništvo, građanstvo, kvalitet života, kulturni uticaj, otvorenost za poslovanje, pokretljivost, moć, avanturizam i nasleđe, a u svakoj od tih kategorija nalazilo se više atributa pomoću kojih su ispitanici ocenili svaku od 80 zemalja.

Istraživanjem su ispitana 21.372 pojedinca iz 36 zemalja, među kojima je oko 12.400 pripadalo „informisanoj eliti“, a oko 6.500 poslovnim rukovodiocima.

Šta vam to govori? Da li ste svesni koliko smo zaista sjebani i još jednu stvar, koliko će vremena morati da prođe da bi nam bilo bolje.
Kako god da nam se zvali Predsednik, Premijer i ostali političari ovde će biti bolje pa…neću da kažem nikad, iako mi to prvo pada na pamet ali u svakom slučaju ubeđen sam da ja to neću doživeti.

Da se vratim na početak priče, u Nišu imamo prodavnicu koja se baci iznajmljivanjem polovne robe.
Extra jebote, iznajmite nešto da glumite glamur na društvenim mrežama.
Neka komšiluk pocrka od ljubomore dok vi hrsate pomije u svoja četiri zida.
Što bi rekao Mile Kekin, ništa nije sveto sve je bruto i neto sve je zabava
Polovna kopija Kavalija i hleb od prekjuče.
To je naš domet i naša realnost.